Љубав на обали Пацифика

Ове среде је при томе падала и киша, али и поред тога на главној трибини аутодрома Сузука било је знатно више гледалаца него претходног викенда, током слободних тренинга на Великој награди Кореје. Најлепше од свега - то и није вест, јер тако је увек било на Сузуки, још од како је 1987. године Формула 1 открила Хондину стазу на пацифичкој обали, педесетак километара југозападно од Нагоје.

У ствари, да будем прецизнији - таква љубав Јапанаца према најлуђем циркусу је последњи пут била вест 1991. године, када је због огромног интересовања јавности за Велику награду Јапана, које је вишеструко превазилазило 100,000 места на трибинама, за продају карата била задужена Национална лутрија. Број пријављених навијача? Само нешто више од 4,4 милиона! Е, то је била вест. Од тада, све што се дешава на Сузуки а има везе са навијачима више није вест, већ спада у категорију кованице која се приписује једном контроверзном домаћем философу, привремено запосленом као тренер у једном од најпопуларнијих националних спортова. Да, мислим на „часове љубави".

Иако је на сцену ступила неколико година после Хунгароринга, а једно време чак морала да препусти улогу Велике награде Јапана Тојотиној стази Фуџи, па због тога чак и испала из календара, Сузука је у своје 24 до сада одржане трке уткала више историје Формуле 1 него и једна друга стаза у протеклих 30 година. Па тако не постоји ни један љубитељ овог спорта који не памти бар један лични „Сузука моменат" који му је додатно продубио љубав према овом фасцинантном спорту. Иако су вероватно најчувенији окршаји директних такмаца за титулу - од Пикеа и Менсела, преко Сене и Проста, Шумија који је са променљивом срећом на Сузуки „ратовао" и против Хакинена и против Кимија и против Алонса, па све до данас - или можда невероватна Кимијева трка из 2005. (због које се и у годинама у којима није био у Формули 1 број Финских застава са његовим именом на Сузуки није смањивао), најневероватнији „Сузука моменат" одвијао се 6. новембра 1994. године, пре него што је трка и почела.

У мају те године изгубили смо Аиртона Сену, вероватно највећег возача у историји, а сасвим сигурно најпопуларнијег возача свих времена у Јапану. Сена је своје три титуле освојио у аутомобилу са Хондиним мотором и прва трка у Јапану без Сене морала је да буде обележена на посебан начин. Пре старта трке, хеликоптер обојен у жуто зелене боје Сенине кациге спустио се на кишом натопљени први стартни ред, на Пол позицију. Из хеликоптера је изашла Аиртонова сестра Вивијен и одржала кратак говор:

„Током живота, Аиртон је освојио стотине трофеја. Али од народа Јапана, Сена је добио посебан трофеј: трофеј сачињен од части, дивљења, поштовања и љубави. Остале трофеје, начињене од злата и сребра, није могао да понесе са собом када је напустио овај свет. Ваш трофеј јесте. Зато што је саздан од вечних вредности, а вечне вредности, као и наш дух, никада не умиру". Телевизијски снимци десетина хиљада уплаканих Јапанаца који су испунили трибине легендарне стазе тог дана ће заувек бити један од мојих „Сузука момената".

Ове године Сузука нас дочекује са само једном дилемом - може ли Себ своју четврту узастопну титулу да освоји већ овог викенда, за шта му је потребно да победи а Алонсо не буде бољи од деветог места. У основи, збиља неважно питање, будући да Фетелу титула свакако не може да измакне, а да ли ће стићи у Јапану, Индији или (тек) Абу Дабију је на крају баладе битно само статистичарима.

Мене зато више интересује може ли Сузука да нам приреди мало магије, којом ћемо се утешити због прераног расплета овогодишње сезоне. Састојци неопходни за ту магију су пре свега брз Мерцедес (или два) на квалификацијама и упорни Лотус (или два) на трци. Ако се добро помешају, уз додатак традиционалног изласка сигурносног возила, ето наде да ћемо у Јапану гледати другачији сценарио од оног који је актуелан од како се Формула 1 вратила са летњег одмора. Оптимисти могу трачак наде да пронађу и у податку да Фетел никад у каријери није победио на пет трка заредом, док ће песимисти управо то искористити да укажу на чињеницу да је мало рекорда који су младом Немцу успели да измакну.

Ако којим случајем магија ипак изостане, и Фетел продужи свој низ непобедивости који је почео на Спа Франкоршампу, Сузука ће се побринути да ентузијасти који устану у суботу у 7 ујутру због квалификација и у недељу у 8 због трке не остану празних шака. Јер, без обзира на то ко ће на крају победити, жртвовати мало сна зарад посматрања најбржих тркачких аутомобила на свету док јуре кроз чувене С кривине на старту круга, злокобне десне Дегнер кривине, Кашику или застрашујући 130Р свакако вреди.

Што се мене лично тиче, дилеме нема: Охајо Сузука!