Трка над тркама

Од 1925. године, када је на славној стази одржан први Гран при, преко 1950. када се Спа нашла међу само седам стаза на којима се возила прва сезона Формуле 1, па до коначног краја 1970. године - четрнаест километара који су у облику троугла повезивали Спа, Малмеди и Ставелот чинили су најопаснији круг у календару.

И било би тако још бар неко време, да Џеки Стјуарт по киши 1966. године на сопственој кожи није схватио да стара стаза више не може да се носи са све бржим аутомобилима. У то време, главну улогу није играо моћни О Руж, најомиљенија кривина данашње генерације тркача, већ злогласни Маста кинк, једина шикана на предугачком и пребрзом Маста правцу који је повезивао Малмеди и Ставелот, где се од возача очекивало да по једним трзајем улево па удесно прозује између зграда које су се налазиле тик до стазе. Те године, Џеки је трку завршио у подруму зграде на спољашњој страни шикане, у наопачке изврнутом БРМ-у из којег је цурило гориво, уз неколико сломљених ребара и смрскану кључну кост. Тридесетак минута касније, уз помоћ Грејема Хила и Боба Бондуранта, који су и сами излетели код Маста кинка, Стјуарт је напокон извучен испод смрсканог аутомобила и његова борба са злогласном стазом могла је да почне.

Прво је, као вођа Удружења возача, из безбедносних разлога издејствовао отказивање трке 1969. године, а иако је годину касније стаза опасана заштитним баријерама, Џеки је ипак однео коначну победу и после 1970. године Формула 1 је, чинило се заувек, напустила стазу на којој је само током 60-их изгубљено десет људских живота. Многи су се љутили на Стјуарта, укључујући и један број возача, јер Спа је била најбржа и најузбудљивија стаза на свету, али Шкотланђанин је био сигуран да је учинио праву ствар. Није имао појма колико је био у праву.

Седамдесетих година трке су се возиле у Фламанском делу Белгије, на изразито непопуларном Золдеру, и мада је Арденска лепотица 1979. године скраћена и модернизована, деловало је да је поверење Формуле 1 заувек изгубљено. Ипак, што због трагичне смрти Жила Вилнева на тренингу за трку 1982. године, што због традиционалног трвења Фламанаца и Валонаца, Велика награда Белгије се пре тачно тридесет година ипак вратила у Валонију, на нову стазу Спа Франкоршампс.

Иако је од оригиналних четрнаест километара остало само седам, иако смо изгубили цео Маста правац, укључујући и злогласни Маста кинк, неким чудом је нова стаза задржала шмек оригиналне писте, али уз знатно већу безбедност, учинивши је инстант хитом за све возаче који су њом продефиловали у претходне три деценије. Уместо тркања кроз градове, поред кућа, дрвећа и телеграфских стубова, добили смо модерну стазу, са свим неопходним безбедносним мерама, али и даље магично лепу, брзу и узбудљиву као ни једна друга. Популарност данашње Спа и међу возачима и међу навијачима више не може да угрози ниједна друга стаза у календару, и за све фантастичне моменте у којима смо у претходне три деценије уживали у вештинама Проста, Сене, Менсела, Шумија, Мике, Хила, Кимија, Хамилтона и свих других, можемо рећи само једно велико: Хвала Џеки!

Интернет је препун прича о великим двобојима, неки пут и тробојима или чак четворобојима које смо могли да гледамо у последњих тридесет година, али најлепше од свега је да Спа своју легенду тка и даље, па свака нова трка има потенцијал да постане нови класик. А шанса да се то догоди баш ове године, овог викенда, уопште није мала.

Не само да су јучерање кишно-суве-кишне квалификације лепо измешале стартни поредак, и не само зато што се променљиво време очекује и данас, већ можда понајвише зато што претходне две трке у Арденима према стандардима на које смо навикли ипак нису биле такве, сва је прилика да ћемо данас уживати у врхунској представи.

После Хунгароринга, у лов за светским шампионом се укључио и Хамилтон у Мерцедесу, који делује као да је напокон спреман да постане прави изазивач, па ћемо до краја сезоне гледати фантастичну битку четворице најбољих возача ове генерације, у четири веома различита аутомобила.

За Фетелове противнике управо две наредне трке могу бити одлучујуће, будући да Ред бул традиционално не пролази нарочито добро ни на Спа ни у Монци. Међутим, за разлику од претходних година, делује као да су у Ред булу схватили да у Белгији победу доносе ултра брзи први и трећи сектор стазе, места где је могуће претицање, а не кривудави средњи део, где је аустријски тим обично тражио своју шансу кроз веће задње крило и боље пријањање. Ове године, Фетел је подесио аутомобил тако да је на слободним тренинзима био најбржи на равном делу стазе, и биће веома занимљиво видети како ће то изгледати на самој трци.

Уз Хамилтона, који креће као први четврти пут заредом ове сезоне, без шанси нису ни Алонсо, који додуше никад није победио на Спа (али на стази на којој је све могуће традиција вреди веома мало), а ни Кими који од актуелних возача има највише победа са стартних позиција испод петог места.

Моменат у којем киша почиње или престаје, или можда чак поново почиње и/или поново престаје током 120 минута између 14 и 16 часова, одредиће да ли шансу имају и они који иначе не могу ни да сањају о победничком постољу (нпр. Мекларен ове сезоне). Најлепше од свега јесте што ни све метеоролошке службе овог света чак ни у овом моменту, само неколико сати пред трку, не умеју да нам кажу какво ће време бити.

Четири сушне недеље без Формуле 1 су за нама, али у другој половини сезоне неће бити паузе дуже од две недеље. Остаје нам само да вежемо појасеве и уживамо.