Време је за најлепшу трку сезоне

20.40 - Себастијан Фетел освојио је пол позицију пред сутрашњу трку за Велику награду Канаде у Монтреалу. Возач Ред була ће са прве позиције стартовати испред Луиса Хамилтона и Валтерија Ботаса. Фернандо Алонсо у квалификацијама је заузео шесто место, док ће Кими Раиконен трку у Монтреалу почети са деветог стартног места.

Некако у исто време, и Формула 1 је стигла у највећу земљу западне хемисфере, прво на Моспорт у Онтариу а онда и у Квебек, на стазу Мон Тремблан. И једно и друго тркалиште је било спектакуларно на свој начин и веома омиљено међу возачима. У наредних десет година, на највишем степенику подијума Велике награде Канаде изређале су се бројне легенде Формуле 1 - Џек Бребем, два Џекија, Икс и Стјуарт, Емо Фитипалди, Џејмс Хант, Џоди Шектер.

Ту деценију су обележили и неки бизарни моменти, као што је на пример разлог за губитак Мон Тремблана*, али посебно се издваја онај са трке на Моспорту, 1969. године. Огорчену борбу за прво место водили су Стјуарт и Икс, све до 33. круга, када је дошло до контакта двојице возача у моменту када су већ по четврти пут (?!) претицали извесног Ала Писа. Стјуарт је остао без пласмана а Икс је стигао до победе, али се трка пре свега памти по томе што је 48-годишњи Ал на тој трци уткао своје име у легенду Формуле 1 као једини возач у историји који је дисквалификован са трке зато што је био - превише спор?!

Временом, тркачки аутомобили су постајали све бржи и низ стравичних несрећа запечатио је судбину Моспорта. Велика награда Канаде тражила је нови, сигурнији дом.

И ту нас прича поново враћа на острво Нотр Дам, које је после Светске изложбе 1967. године, у међувремену угостило и веслаче током несрећних Летњих олимпијских игара 1976. године**. Већина павиљона са Светске изложбе је у међувремену порушена и на острву се отворио простор за оно што ће постати једна од најомиљенијих стаза Формуле 1.

Прва Велика награда Канаде на новој стази, тада названој Нотр Дам, одржана је пре 35 године. Иако је Жарије у Лотусу од старта убедљиво водио, 20 кругова пре краја је морао да одустане услед квара хладњака уља. Прво место је наследио 26-годишњи Квебечанин у Ферарију са бројем 12, Жил Вилнев. Без победе у дотадашњој каријери, пре свега због лоше среће која га је константно пратила, Жил је током последњих кругова трке био потпуно ван себе због страха да би могао да остане без победе због евентуалног квара. Новинарима је касније признао да се бодрио тако што је у себи понављао: „Ферари је најбољи ауто на свету и не квари се, никад се не квари". Што је наравно била ноторна лаж, јер само недељу дана раније, на Воткинс Глену, Вилнев је остао без сигурног другог места када се 12-цилиндрична звер у његовом болиду једноставно угасила.

Овог пута, срчаном Канађанину за кога многи и даље тврде да је био најузбудљивији возач Формуле 1 свих времена фортуна није окренула леђа, и на радост крцатих трибина, своју прву победу у каријери забележио је на домаћој стази. Стази која ће само 4 године касније понети његово име, пар недеља након што је Жил трагично настрадао током квалификација на Золдеру.

Током претходних 35 година, мало је стаза које су за Формулу 1 учиниле више од аутодрома Жил Вилнев. Чудесни сплет околности који је у Монтреалу практично загарантован чини да овде често гледамо епске трке, са неким од најневероватнијих исхода. Не постоји љубитељ Формуле 1 који не зна легенду о Зиду шампиона, а не мање познате су и приче о сударима са мрмотима током тркачког викенда 2007. године, или о томе како је Менсел изгубио трку 1991. године због махања гледаоцима. Пре две године смо били сведоци и нестварне победе Џенсона Батона, у трци у којој је Британац на само 30 кругова пре краја био последњи. Колики је потенцијал за изненађење на острву Нотр Дам показује и податак да су баш на овој стази своје једине победе у каријери забележили Алези и Кубица, у аутомобилима који нису били нарочито конкурентни.

Разлог што у Монтреалу гледамо узбудљиве трке лежи у облику стазе и климатским условима. Аутодром је релативно једноставног дизајна који се састоји од изузетно брзих праваца (на четири места се вози брже од 300 км/х), шикана и укосница, што значи да места за претицање има више него било где другде на свету. При томе, зидови око стазе су толико близу, да је готово свака грешка кобна. На то се онда надовезује и непредвидљива клима, због које је Жил Вилнев стаза са највећим варијацијама максималне и минималне температуре у целом календару, уз неретку појаву кише, било на квалификацијама, било током трке.

И овог јуна зато једва чекам нову епизоду најлепше трке на свету. И поред озбиљне афере Пирели-Мерцедес која већ две недеље потреса Формулу 1, овог викенда фокус ће бити пре свега на тркању. Мерцедесу би, парадоксално, пред саслушање које је заказано за 20. јун могло да помогне то што у недељу неће стићи до победе, јер на основу тркачких симулација са слободних тренинга одвезених у петак делује да проблем трошења задњих гума и поред додатних 1000 километара тестирања у Барселони није решен. Шансе за пету узастопну пол позицију су значајно веће, али за разлику од Монака, сребрне стреле у Монтреалу неће моћи да се сачувају тако што ће диктирати спор темпо од старта.

Одлазак на сервис у Канади траје рекордно кратко, што, у комбинацији са местима за претицање, старатезима омогућава велику слободу у припреми победничке тактике, чак толику да пред ову трку ни Пирели није дао своју препоруку оптималног броја замене гума. Возачима су иначе овог викенда на располагању црвена, супермека и бела, средња мешавина.

Ред Бул никад није победио у Монтреалу, а Ферари је то последњи пут учинио још у Шумијевој ери, 2004. године, па ипак, овог викенда ће бити изненађење уколико се једна од ове две традиције не сруши. Алонсу је после смушене вожње у Кнежевини победа преко потребна, али ће се надати и Фетеловом киксу, који ове године нема лошији пласман од четвртог места.

И Кими је наравно увек у миксу, док би за изненађење пре свега могао да се побрине двојац Форс Индије. Ипак, уз реалну претњу (бар једног) изласка сигурносног возила и кишу која је могућа и на квалификацијама (вероватније) и на трци (мање вероватно), чак и да није реч о Монтреалу, прогнозе би биле незахвалне.

Због тога се удобно завалите у софу, прво током квалификација у суботу од 19, а затим и у недељу од 20 часова и уживајте у најлепшем тркању које модерна Формула 1 може да пружи. А када се у недељу све заврши, присетите се за тренутак Џејмса Ханта, необичног шампиона чије срце је престало да куца пре двадесет година, само пар сати након што је завршио своју колумну о Великој награди Канаде 1993. године. Имао је само 45 година.

*Мон Тремлан је изгубио право да организује трке Формуле 1 зато што би стаза сваке године бивала све више оштећена током дугачких и оштрих зима у Квебеку.

**Не само да су практично све афричке државе бојкотовале Монтреал (у знак протеста због учешћа рагби тима Новог Зеланда који је ишао на турнеју у Јужноафричку републику), ХХI Олимпијске игре су пре свега остале упамћене као тотална финансијска катастрофа која је граду оставила дугове који су се отплаћивали наредних 30 година!