Хунгароринг, Велика награда Југославије

Речене године Бернард, тада 53-годишњак, је имао двоструки разлог за славље. Нелсон Пике је Бребему донео другу титулу у последње три године, а да би све било у знаку броја два Бернард се по други пут пред матичарем заклео на вечну љубав. Изабраница његовог срца постала је тада 25-годишња Славица Радић из Лакташа код Бања Луке која је у бившој Југославији била позната пре свега по сликању за дуплерицу легендарног Старта.

У то време Берни је изражавао велику жељу да организује трку Формуле 1 у некој од земаља тадашњег Источног блока и када му није пошло за руком да направи Велику награду Совјетског Савеза, његову пажњу је логично почела да заокупља идеја о Великој награди Југославије. Никада нећемо сазнати да ли је главни разлог било то што је у питању домовина његове нове супруге, чињеница да је бивша држава тада била најотворенија од свих комунистичких земаља или једноставно зато што је већ 15 година у мото тркама постојала Велика награда Југославије, која се згодно од 1978. године преселила на новоизграђени аутодром Гробник изнад Ријеке. 

Легенда каже да је договор о организацији трке пао али из никад до краја расветљених разлога до реализације није дошло. Свакако да није помогло то што стаза на Гробнику није испуњавала готово нити један тадашњи стандард Формуле 1 па је у плану било озбиљно реновирање, али чини се да је главни разлог што никада нисмо добили Велику награду Југославије било пре свега неразумевање тадашњих државних моћника о значају који би трка Формуле 1 могла да има. Наравно, не би требало заобићи ни пословично нестрпљење лукавог Бернарда, који је након кршења првог договореног рока решио да срећу потражи на другом месту.

И тако смо дошли до Хунгароринга и комунистичке Мађарске, чији су челници одмах схватили оно што наши нису, па је у рекордном року никао аутодром дубоко иза Гвоздене завесе. За оне који не памте то време, прикладно поређење гласи да је трка у Мађарској те 1986. године била једнако невероватна као када би наредне године гледали Велику награду Кубе или можда Северне Кореје.

Двадесет шест година касније Југославије увелико нема, Славица више није са Бернијем а Хунгароринг не само што и даље опстаје у календару, већ упркос чињеници да је стаза грозна и трке углавном досадне, а велики број моћних земаља тражи своје место у календару тако што ће истиснути неку од стаза, нико никад не спомиње могући нестанак Велике награде Мађарске. Још десетак година, и прашњави аутодром наших северних суседа ће почети да се квалификује као „класична" стаза Формуле 1, и колико год лично не преферирао Хунгароринг, на томе им се мора одати признање.

У недељу ћемо тако по 27. пут гледати трку на најспоријој стази у календару, ако се изузму уличне трке. Велики број спорих и средње брзих кривина Хунгароринг чини веома захтевним за возаче, док на аутомобилима посебно страдају кочнице, не толико због тешких кочења колико због немогућности нормалног хлађења током круга. Ипак, у модерној ери супер поузданих аутомобила, мала је шанса да видимо одустајање због отказивања прегрејаних кочница.

Гуме такође не воле Хунгароринг, из најмање два разлога. Прво, стаза се у односу на остале релативно мало користи па је веома прашњава, док је асфалт веома абразиван, што узрокује висок степен трошења гума. Нажалост, за разлику од прошле сезоне када су возачи бирали између меке и супермеке мешавине, ове године ће уместо потоње у избору бити средња мешавина. Пирели је дао нека смушена образложења зашто је донео такву одлуку, али иако ја први нисам присталица било каквих теорија завере не могу а да не кажем да су управо овакве, ситне одлуке најефикаснији начин за испољавање суптилног утицаја на исход шампионата. Рећи ћу још само да они који прате овогодишњи шампионат добро знају коме супермеке гуме баш и не одговарају.

После Хокенхајма Алонсова предност у генералном поретку је стигла до нивоа опасног по занимљивост шампионата а утисак је још јачи ако се зна да је Нандо у низу од 22 узастопне трке на којима је освајао бодове. Највећи ривали постају момци из Ред Була, будући да Хамилтон у последње три трке има два одустајања и једно осмо место. Ипак, после нове контроверзе у вези са мапирањем мотора аустријске екипе и по убрзаном поступку донете одлуке ФИА о промени правила, питање да ли ће Црвени Бик бити и даље брз као на последњих неколико трка остаје да чека одговор до свршетка суботњих квалификација, док је Мекларен у Немачкој показао да поново може да се носи са најбржима па их никако не би требало искључити из круга фаворита.

На четвртом месту у укупном пласману је помало неочекивано Кими Раиконен и мада Лотус још увек није показао да може да добије трку ове године, није мали број оних који очекују да Финац управо за викенд стигне до првог тријумфа у повратничкој сезони. Први тренинзи у петак су били добри за Лотус, али за победу ће тиму из Енстона пре свега бити потребно суво и топло време током квалификација и трке а тренутна прогноза им баш и не иде на руку, бар кад је у питању недеља. Ако киша заиста и падне, то значи да ћемо на сва три овогодишња јулска тркачка викенда или током квалификација или током трке имати мокру стазу, што ће остати записано као још један у низу куриозитета ове фасцинантне сезоне.

После Мађарске следи дуге четири недеље паузе у шампионату па зато не пропустите недељну трку. Не заборавите да су на Хунгарорингу до својих првих победа у каријери стизали Дејмон Хил, Алонсо и Батон а ова сезона представља идеалну прилику да низ продужи неки будући Светски шампион.