Тачно је да срећа прати храбре, али за финале треба много више од ове две ствари

Многи Хрватску из Катара упоређују са оном из Русије, што је благо речено апсурдно, поготово након овог пораза који је изнео све мане ове репрезентације на видело. Хрватска је 2018. године за разлику од ове показала доста више, поготово у групној фази.

"Ватрени" су на прошлом Мундијалу из Групе Д изашли са три победе на којима су постигли седам голова а примили само један, и то из пенала на мечу против Исланда. Прва жртва у Русији била је Нигерија која је изгубила са 2:0, на ред је стигла Аргентина која је такође убедљиво поражена, резултат је био 3:0. У последњем мечу, оном против Исланда Хрватска је славила са 2:1, голом у 90. минуту.

Хрватска је у нокаут фази прве две рунде прошла после бољег извођења једанаестераца, и то након што су губили у оба сусрета па стигли до изједначења чиме су обезбедили пенале. У полуфиналу "коцкасти" су у потпуности надиграли Енглезе и после продужетака стигли до победе голом Манџукића у 109. минуту за 2:1 након што су поново заостајали након петог минута. У финалу им је понестало снаге па их је Француска убедљиво савладала са 4:2.

Друго место на Мундијалу у Русији био је неочекивани успех Хрватске, која је изненадила и у исто време одушевила светску фудбалску јавност својом дисциплином, борбеношћу, а пре свега игром.

Хрватска у Катару није показала много, тачније, сем Иване Кнол, храбрости и проласка након пенала није показала више ништа што смо видели пре четири године.

Репрезентација Хрватске је у полуфинале ушла играјући неатрактиван фудбал, тежак за очи, фудбал на "гол мање", ту су стигли након само једне победе, над аутсајдером групе Канадом са 4:1.

Занимљиво је да "коцкасти" на овом турниру нису имали то задовољство да први поведу на мечу. Нерешено су играли против Марока који се показао као одлична екипа, која је такође стигла до полуфинала које ће играти са Француском.

Након што су губили, успели су да савладају Канаду која је као апсолутни аутсајдер завршила без бодова у групи. А у последњем мечу групе нерешено је играла са Белгијом коју су својим промашајима у црно завили Де Брујне и Лукаку.

У осмини финала ривал Хрватској био је дисциплиновани Јапан. У финишу првог полувремена "плави самураји" су голом капитена Маеде стигли до вођства са којим су отишли на одмор. Већ на почетку другог полувремена Перишић је главом донео изједначење својој екипи. У наставку меча се чинило да обе екипе играју споро и чекају пенале. 

Вођена искуством из претходног шампионата, Хрватска је лако избацила Јапан са турнира. Ливаковић је одбранио три пенала која су Јапански играчи јако лоше извели.

Бразил је у четвртфиналном мечу дошао као велики фаворит. Чинило се да је Бразил уместо меча са Хрватском спремао онај наредни, са Аргентином јер се по начину игре "кариока" видело да себе већ виде као победнике. Како је меч одмицао Бразилци су се будили и нападали гол Ливаковића који је феноменално заустављао све покушаје. Поново се ушло у продужетке.

У финишу првог, након одличне акције која је личила на ону Србије против Камеруна Бразил је преко Нејмара дошао до гола. У другом продужетку Златко Далић је све наде положио у напад, храбро је ушао са три нападача. Да срећа прати храбре доказао је Бруно Петковић голом у 117. минуту који је донео нове продужетке Хрватска је избацила Бразил, који је моћан био само на папиру.

Против Аргентине, попут мртваца испливале су на површину све мане Хрватске репрезентације. Екипа Златка Далића је добро одиграла, али само првих 20 минута меча у којима су се екипе одмеравале. Аргентинци су фантастично затворили Луку Модрића који је најбољи фудбалер ове екипе. "коцкасти" су без њега били доста лошији, Перишић и Брозовић који су покушавали да учине нешто на терену нису били довољни да Хрватска дође до гола ривала.

На другој страни, Меси је и у 35. години доказао да још може да плеше по терену. Хрватска као и у претходним мечевима на овом шампионату није показала много, бар не довољно да игра без победника у регуларном току меча. Иако је ова екипа стигла до полуфинала, стигла је са само једном победом уз четири нерешена након 90 минута.

Хрватска из Катара није она из Русије, нема ту лепршавост и динамичност у игри, није она репрезентација која се трудила да игра на "гол више" већ на "гол мање".

Оно што треба да брине навијаче Хрватске је како ће репрезентација функционисати када се Лука Модрић пензионише јер је он много више од главног играча екипе.