Мундијал из женског угла: Ако не можеш да их победиш, придружи им се

И коначно је дошао тај 20. новембар и почетак Светског првенства. Отварање и прва утакмица између домаћина, Катара, и Еквадора! Навијање, коментарисање фаула, офсајда, корнера, слободних удараца... Па добро, то је једна утакмица... 90 минута плус надокнада времена. Није то ништа неуобичајено, нити ће много пореметити дневне активности, јер фудбал се код нас често гледа...

Међутим, понедељак доноси нове утакмице. Сада их је три. Значи, фудбал три пута по 90 минута уз надокнаду времена. У реду, ја ћу се већ снаћи некако, имамо чак четири телевизора у стану. У свакој просторији по један, сем у купатилу! Због навијања, читање у време утакмица отпада. Због повреде, из здравствених разлога, одлазак ван куће - отпада. Остаје гледање ТВ-а или претраживање садржаја на интернету.

Али, не лежи враже. Фудбал се пушта на свим телевизорима, чак и на оном у кухињи! Да нико не пропусти ниједан детаљ, ако случајно мора да изађе из дневног боравка или собе. И тако, хтела - не хтела, гледање фудбала ми не гине. Па добро, у том случају одлучујем да проучим ко са ким игра, ко су фаворити, ко аутсајдери...

Спремно дочекујем уторак! Фаворит је велика Аргентина. Како и не би била, па ту су Меси, Ди Марија, Гомез, Родригез, Мартинез... Деца унапред знају победника. Да би нам било интересантније, кад већ „морам" да гледам утакмицу, одлучујем да навијам за скромну Саудијску Арабију. И већ у осмом минуту пенал за Аргентину! „Добро, можда ће промашити", кажем. И одмах добијам одговор: „Мама, Меси шутира, он не промашује!"

И није! Гол за Аргентину! Прати га моја реченица - „Има још много да се игра". На шта стиже спреман одговор: „Има, има за још пуно Месијевих голова!".

Ређају се шансе, голови, али из офсајда, корнери... Прво полувреме на моју радост завршено је скромним вођством велике Аргентине. 1:0, из пенала!

Друго полувреме доноси изненађење. Иницијативу има Саудијска Арабија. То ми се више свиђа. Међутим, не и деци. 48 минут и изједначење. Видим шок на њиховом лицу, али уз оптимизам, сад ће то Аргентинци да реше! Само 5 минута касније хладан туш. Преокрет! 2:1 води екипа за коју ја навијам! „Како? Али, то је Аргентина! Шта се десило Месију?", нижу се дечија питања.

Већ ту кажем „За успех су важни срце, жеља, храброст! Нису довољне само паре и није битно да ли је неко најскупљи играч, клуб или репрезентација на свету!" До краја утакмице навијамо, смејемо се, пркосимо једни другима... Ни надокнада од чак 14 минута овога пута није била довољна не за победну, ни за реми Аргентине.

„Мама, како си знала?", питање. „Нисам, али шта вам увек говорим?", одговарам питањем. И подсећам на реплику из филма „Небеска удица" - „Знаш ти како се постаје прави шампион? Тако што изађеш на терен када је најтеже и победиш!".

И заиста, ова утакмица је то још једном доказала. Ако си спреман да се суочиш са највећим страховима, проблемима, изазовима и ако ћеш за то до чега ти је заиста стало да „даш" срце, ништа те не може зауставити у остварењу снова.

Можда фудбал и није тако лош! Ко зна какве ћемо животне лекције још поновити током овогодишњег Мундијала! Једна од њих крије се и у речима селектора Драгана Стојковића Пиксија које је упутио играчима пред одлазак у Катар: „Не морате ништа, а можете много, пробајте ово друго!".

С нестрпљењем чекамо утакмицу између Србије и Бразила! Саудијска Арабија је показала да ништа није немогуће. Верујемо да су и Орлови спремни да направе сензацију и шокирају читав свет! Па, зар нису то већ једном учинили победом над Португалом када су се директно пласирали на Светско првенство.