Србија - "орлови" имају све, недостаје само злато

Србија је земља кошарке, па зато и не чудо што нација "орлове" на сваки велики турнир испраћа по медаљу, али овога пута српски национални тим заиста има чему да се нада, без обзира на квалитет Евробаскета.

Довођење Светислава Пешића на место селектора покушај је Кошаркашког савеза Србије да на груди српских кошаркаша врати најсјајније одличје, јер ко боље од Карија зна како се освајају златне медаље.

Кари - синоним за успех

Пешић је једини тренер у историји Евробаскета који је успео да се попне на трон са две различите селекције - са Немачком 1993. године и са Југославијом 2001.

А управо је тријумф у Истанбулу био и последња златна медаља за Србију на Европским првенствима, иако су после ње освојене још две сребрне (2009. и 2017. године).

Пешић је био и ковач последњег великог кошаркашког злата за наш национални тим - на Светском првенству у Индијанополису 2002. године.

Двадесет година без златног одличја је превише дуг период за кошарку у Србији, која је навикла на победе и победнике. У својој историји, рачунајући и одличја СФРЈ, СРЈ и СЦГ, Србија је на шампионатим Старог континента освојила осам златних, седам сребрних и четири бронзане медаље.

Крајем прошлог и почетком овог миленијума, Србија је освојала медаље на четири узастопна шампионата (1995-2001) - три златне и једну бронзану.

Пешићева кошарка заснива се на чврстој одбрани и разноврсном нападу, чему додуше теже све екипе. Али, Кари својим екипама увек подари свој лични печат, нешто заиста посебно, препознатљиво, а што је и најважније - доноси резултат.

Екипа је спремна да у нападу мења и ритам и темпо утакмице, Кари воли вада се игра на велики број поена. Одбрана је пуна преузимања, удвајања и ротирања, што додатно отежава противнику да нађе пут до коша.

На терену - најбољи међу најбољима

Али није само Кари снага у коју се узда национални тим - селектор на располагању има велики број квалитетних играча, међу којима су и поједини који су међу најбољима на свету у послу којим се баве.

Никола Јокић је последњи пут играо за Србију на Светском првенству у Кини 2019. године, али од тада је освојио две узастопне МВП награде НБА лиге за најкориснијег играча најјачег кошаркашког такмичења на свету.

Џокер је, уз Јаниса Адетокумба и Луку Дончића, највећа звезда престојећег турнира и главна осовина "орлова" око које ће се вртети игра целог тима.

Василије Мицић је двоструки узастопни освајач Евролиге, а у сезони за нама проглашен је за најбољег кошаркаша елитног клупског европског такмичења. 

Никола Калинић, Владимир Лучић, Никола Милутинов, Марко Гудурић само су нека од великих имена евроспке кошарке, али и играчи који знају своје место у тиму и спремни су да своје личне квалитете и амбиције подреде и прилагоде тимском успеху.

У тренутку писања овог текста још није познато којих ће 12 играча представљати Србију на Евробаскету, а нарочито каква је ситуација са двојицом Немања - Бјелицом и Недовићем, који због повреда тренирају индивидуално.

Ипак, мечеви квалификација за Мундобаскет могли ду дају одређене обрисе Пешићевог тима, па би промене у односу на екипу која је савладала Грчку и Турску требало да буду миминималне.

Треба истаћи да у екипи нема најбољег стрелца последњег Мундобаскета Богдана Богдановића због повреде, као ни дугогодишњег капитена Милоша Теодосића, који је раније напустио припреме репрезентације.

Игра, резултати, жреб - "орлови" имају све што је потребно

И жреб је ишао наруку "орловима", који ће се такмичити у Групи Д Евробаскета у Прагу, а ривали ће бити Холандија, Чешка, Финска, Израел и Пољска.

Чини се да би Србија без већих проблема требало да забележи пет победа које би гарантовале прво место у групи и знатно лакшег противника у осмини финала турнира, али и лакши пут кроз завршницу такмичења која ће се играти у Берлину.

Србија брани сребрну медаљу освојену пре пет година, када је у финалу у "Синан Ердем дому" у Истанбулу Словенија била бољи тим.

Занимљиво је да многи стручњаци предвиђају репризу тог финала и на овом Евробаскету, пошто су управо Словенија и Србија главни фаворити за освајање титуле. За њима следе Француска, Литванија, Грчка и Шпанија.

"Орлови" на турнир одлазе осокољени добрим играма али и резултатима у претходним мечевима. У припремном периоду изгубили су само у Љубљани и то после продужетка, док су на турниру у Хамбургу савладали Италију и Немачку, а потом Грчку и Турску у мечевима квалификација за Мундобаскет.

Конкуренција је ове године никад озбиљнија, али српски национални тим на својој страни има све - одличан тим, искусног селектора, добру атмосферу, подршку целокупне нације...

На "орловима" је само да дају свој максимум, а, уз мало спортске среће, ни резултат неће изостати.