Заборављени умови Србије

Неколико месеци након успешно снимљене три епизоде, у студију 4 на сајму наставља се снимање нових епизода играно-документарне серије "Заборављени умови Србије".

Држећи се уметничког и креативног концепта претходних епизода, екипа РТС-а у сличном стилу наставља снимање још три епизоде, које ће заједно са претходним чинити серијал својеврсног, до сада невиђеног формата. Доводећи историјске личности пред телевизијске камере, симулирајући ток шоу програм, између осталих имаћете прилику да гледате интервјуе са краљем Миланом Обреновићем, Јосифом Панчићем, Стојаном Новаковићем, Милојем Васићем, Чедомиљем Мијатовићем и младим Јованом Цвијићем...

Атрактивним, савременим концептом, кроз интервјуе са њиховим поштоваоцима, али и противницима подсећамо на заборављене великане наше земље. Ове три епизоде, драмски текст третирају на један иновативан начин, кријући историју испод савременог концепта, увлачећи гледаоце до сржи проблема кроз оку препознатљив ововременски ТВ формат.

Нове три епизоде посвећене су умовима, а прва говори о Михајлу Валтровићу за кога се, иако је пореклом чистокрвни Немац, уистину може рећи да је био "већи Србин од Срба".

Школовани архитекта, основао је катедру за археологију београдске Велике школе. Едуковао је прву генерацију српских археолога на челу с Милојем Васићем с којим је започео ископавања на подручју Виминацијума. Један је од првих правих историчара уметности. Био је дугогодишњи управник Народног музеја, члан Српске краљевске академије и оснивач Српског археолошког друштва. Валтровић се истакао као жестоки противник аустроугарске хегемоније. Годишња награда Музејског друштва Србије за најуспешније музејске установе и појединце носи његово име.

Друга епизода посвећена је Владимиру Карићу, географу и дипломати, по образовању правнику, професору географије и касније конзулу у Скопљу.

Пре појаве Карића у Србији није било правих уџбеника географије, па се његов рад на том пољу може сматрати пионирским. Карић се бавио и правном етнологијом, проучавајући Душанов Законик и српско обичајно право. Залагао се за стварање балканског савеза који би малим народима помогао да се боре против хегемонизма империјалних сила. Био је жесток полемичар и упоран човек, оријентисан на стрпљиву дипломатску борбу, са дугорочно планираним резултатима у ширењу српског језика, књига, школства и цркве. У најзначајнијој дипломатској активности, обављању конзулске дужности у Скопљу, ослањао се на визију српског посланика у Цариграду и свог блиског пријатеља, Стојана Новаковића.

Трећа епизода "Забораваљених умова Србије" говори о Ђорђу Радићу, агроному и једном од првих високо школованих Срба у области пољопривредних наука.

Оснивање и рад већине српских пољопривредних школа Радићева је заслуга. Он се посебно бавио увођењем нових биљних сорти, а занимљиво је да је управо он донео прве сорте младог кромпира у Црну Гору. Био је члан многих српских и иностраних удружења, као и члан Српског ученог друштва. Током богате каријере Радић се водио принципима родољуба у служби унапређења најважније гране српске привреде.

У поменуте три епизоде поред већ надалеко познатих и признатих глумаца као што су: Рада Ђуричин, Мики Крстовић, Слободан Ћустић, Небојша Илић, Бранка Пујић, Марко Живић, Борис Пинговић, Милош Ђорђевић, Андријана Виденовић, Зоран Ћосић, Жељко Митровић, Срђан Ивановић, Иван Вучковић, играју и млади студенти: Лазар Ђукић, Анђела Јовановић, Маја Стокић, Александар Вучковић, Новак Радуловић, Вања Павловић.

Идејни творац и покретач серије је Никола Мирков, сценограф је Мирослава Андрејевић, костимограф Сузана Глигоријевић, директор фотографије Недељко Малетић, писац сценарија Драган Батанчев и редитељ и косценариста Петар Станојловић.