РТС и БИТЕФ: Нове позоришне тенденције

Већ од 4. септембра обележавању пола века активно се придружио се и РТС, и то на два начина: специјалним репертоаром на програмима РТС-а и Изложбом у холовима зграде у Таковској 10.

БИТЕФ у РТС-у

     У програму изложбе "Битеф у РТС-у"

у среду, 28. септембра у 17 часова 

"Муке телевизијског редитеља приликом преноса позоришне представе"

учествују:

Дејан Мијач, Филип Давид, Владимир Момчиловић, Бранко Кичић

модератор Александар Мандић

у наставку снимак дела представе

"Опера за три гроша", Театар Студио, Варшава, XX Битеф, 1986.

Дан Пролога, 24. септембра обележиће четири изложбе под називом "Небо над Битефом". Све почиње изложбом "Битеф у РТС-у" која ће бити свечано отворена у Галерији РТС-а у 19.30. Следећа је изложба у Атељеу 212 у 20 часова - Битеф и Атеље 212, следи изложба у галерији New Moment у 20.30 - Битеф и New Moment и у Битеф театру у 21 час - Битеф и Битеф театар. Након тога, публика ће у Битеф театру, са почетком у 21.30, моћи да погледа пољску представу Kantor Downtown.  

Мултимедијална изложба у великом холу РТС-а, која ће бити отворена 24. септембра на дан почетка Фестивала и трајати до 7. октобра, смештена је у пет просторија за удобно породично гледање телевизије. Свака просторија опремљена је по моди сваке од пет декада Битефа, а садржај са ТВ екрана одговара деценијама кроз које је прошао Фестивал. На њима ће бити приказивани снимци из изузетно богате архиве РТС-а у којој је сачувана читава историја Битефа. У малом холу ће сваког другог дана радити биоскоп са репертоаром позоришних представа снимљених током првих 25 година Битефа.

Током трајања изложбе биће организована три стручна вођења за средњошколце електорехничких школа, студенте позоришне уметности и посетиоце Дана европске баштине, манифестације која се истовремено одвија у Београду.

Током рада биоскопа, биће организована и три тематска разговора са публиком. Ову манифестацију Битефу у част пратиће камере РТС-а као и штампани материјал.

Аутори: Бојана Андрић и Петар Ђиновић - Редакција за историографију

Непосредно пред почетак 50. Битефа, Редакција за културу и уметност премијерно је приказала емисију Простори слободе као рекапитулацију пола века овог фестивала, ослањајући се на сведочења савременика, као и богат аудио-визуелни архив РТС-а. Битеф је један од неколицине најстаријих, најважнијих, најугледнијих и ретких у породици великих светских позоришних фестивала. Сећања, анализе и критички ставови саговорника свих генерација, уметника који су и сами део богате историје Битефа и узбудљив документарни матерујал из архиве РТС-а у овој емисији из свих углова настоји да прикаже значај и место које овај фестивал има за нашу и културу света.

У време када је основан Битеф је био у свету потпуно јединствен. У тадашњем контексту хладног рата и гвоздене завесе само у Београду, на Битефу су они са Запада могли да виде шта се ради у позориштима на Истоку и обрнуто. И само на Битефу су тада, у исто време могли да буду Гротовски и Питер Брук, Љубимов и Боб Вилсон, Тадеуш Кантор и "Ливинг театар", Семјуел Бекет и Анџеј Вајда. Сви они су захваљујући Битефу били у Београду у време када су тек почели да буду оно што су касније постали.

На Битефу смо били у прилици да видимо нека од најхрабријих сценских експеримената али и значајна класична остварења, представе постдрамског и невербалног сценског израза, као и оне реализоване уз помоћ нових технологија. Кроз деценије постојања у противречним и сложеним друштвенима процесима, Битеф прати корак са узбудљиве еволуције позоришне уметности и одражава дух времена. Битеф је одувек био мост између различитих политика у свету. Свет се мењао, земља у којој је настао нестала, мењали су се политички системи и системи вредности. Битеф је имао континуитет. Упркос политичким и културним баријерама, Битеф  критички реагује на нове друштвене проблеме, отвара социјално-политичка питања. То је фестивал динамичног, продорног, свеобухватног тематског фокуса.

О томе колико је Битеф драгоцен говори чињеница да ни у чему другом немамо такав континуитет високог нивоа квалитета који може да парира савременом свету. Мисија Битефа је увек била донкихотовска. Фестивал одувек настоји да нашу позоришну јавност држи у координатном систему савременог света. Оспораван, најчешће и само у нашој средини и хваљен свуда у свету Битеф заслужује трајање.

У емисију учествују: Борка Павићевић, Дејан Мијач, Љубиша Ристић, Вара Коњовић, Тодор Лалицки, Петар Марић, Ненад Прокић, Предраг Динуловић,  Никита Миливојевић, Горчин Стојановић, Биљана Србљановић, Ања Суша, Иван Меденица, Ана Томовић, Милош Лолић и Јелена Кнежевић.

Уредник и сценариста:  Оливера Милошевић

Сниматељ:  Александар Стипић

Монтажа:  Биљана Кунијевић - Џели

Редитељ:  Мишко Милојевић 

РТС ће 50. Битеф пратити и на до сада уобичајене начине. Редакција за културу и уметност припремиће две Хронике Битефа, селектори, директори и организатори, као и гости и учесници фестивала, појавиће се у више дневних и недељних емисија РТС-а (Културни дневник, Јутарњи дневник, Беокулт, Метрополис итд.).

ТВ ТЕАТАР - ПОЛА ВЕКА БИТЕФА 

Од 4. септембра, сваке недеље увече биће приказана по једна култна представа овог фестивала, сачувана у богатој архиви РТС-а. У последњих пола века некадашња ТВ Београд, а сада РТС, континуирано и детаљно је пратила сва збивања која су у вези са Београдским интернационалним театарским фестивалом (БИТЕФ). У богатој архиви налазе се инсерти из представа, сведочења креатора фестивала, знаменитих гостију, критичара, позоришних стручњака, али и обичних гледалаца који су с пажњом и посвећењем пратили овај фестивал и представљају својеврсни пресек театарске историје друге половине XX и прве две декаде XXI века.

У тој ризници видео материјала налазе се и снимци позоришних представа које су приказане на овом значајном фестивалу. Нажалост од неких су сачувани само делови снимка, али од оних који су сачувани у целини Редакција драмског и домаћег серијског програма направила је избор од четири представе и оне ће бити приказане у серији ТВ театар током септембра месеца као својеврсни хоммаге једном од најзначајних театарских фестивала који се ове године одржава 50. пут.

В. Шекспир - ХАМЛЕТ У ПОДРУМУ (РТС 2, 4. септембар у 21.00)

На 5. Битефу 1971. године у званичној конкуренцији приказана је представа "Хамлет у подруму" позоришта Атеље 212 из Београда. Велику Шекспирову трагедију адаптирала је и режирала Слободанка Алексић, а ова представа је била, можда, међу првима на нашим сценама у којој се рефлектовао дух претходних Битефа и која се могла уклопити у традиционални мото фестивала - "нове позоришне тенденције".

Представа је имала великог успеха, учествовала је на многим фестивалима и гостовала по свету. Снимак који ће гледаоци "ТВ театра" видети настао је 1972. године после гостовања на Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву где је овенчана са неколико награда, а за телевизију је адаптацију и режију урадио Вук Бабић.

У представи играју тада тек свршени дипломци Академије за позориште, филм, радио и ТВ, Драган Максимовић, Предраг Мики Манојловић, Бранко Милићевић, Добрила Стојнић и др.

П. Вајс - МАРА/САД

(Прогон и убиство Жан Пол Мараа у извођењу глумачке трупе душевне болнице у Шарантону, а под вођством господина Де Сада)

Овај познати комад Петера Вајса, написан у узбудљивим шезедестим годинама XX века је драма о противречностима револуције, насиљу, слободи и уметности и доживео је многе инсценације широм света. Представа позоришта „Гергељ Чики" из Капошвара у режији Јаноша Ача је својеврсна „средње-источноевропска миса о револуцији, за револуцију", како је у својој критици писао Ласло Вегел. Представа је силовита, сложених валера и сигурно представља једну од најзначајнијих карика у богатој историји фестивала Битеф. Зато и није случајно да је на том, 16. Битефу, 1982. године ова представа у извођењу мађарских уметника освојила све могуће награде (Гранд Приx фестивала, Награду "Политике" за режију и Награду публике.

У главним улогама: Јордан Тамаш, Андор Лукач, Арпад Чернак, Јудит Погањи, Кати Лазаз, Золтан Безереди, Тамаш Карачони

Редитељ: Јанош Ач

В. Шекспир - САН ЛЕТЊЕ НОЋИ (РТС 2, 18. септембар у 21.00) 

На 17. Битефу, 1982. године инсценација велике Шекспирове комедије у извођењу Театра ан дер Рур из Милхајма и режији познатог редитеља Роберта Ћулија, честог и омиљеног госта Битефа, освојила је Специјалну награду жирија. Ћули је тада са великим успехом радио представе, како савремених аутора, тако и модерна тумачења познатих класика. У овој представи улогу Пука играла је Гордана Косановић, наша прерано преминула глумица, иначе животна сапутница Роберта Ћулија.

У програму за "Сан летње ноћи" Хелмут Шефер, драматург и дугогодишњи сарадник Роберта Ћулија каже: „...Догађаји из бајке мешају се са стварним животом и изазивају велики хаос, али њихово понашање, у основи, следи интересе који се разликују од људских. Збиља? Или су ова бића из бајке снови у свету који крвари од апстрактности односа, од сопствене отуђености, тако да се још једино у сну може овладати просторима у којима се може живети. Тим пре је сан летње ноћи лепо сањарење, а буђење води у прозаичну стварност која би могла постати мора."

Редитељ: Роберто Ћули

А. П. Чехов - УЈКА ВАЊА (РТС 2, 25. септембар у 21.00)

Представе великог литванског редитеља Еимунтаса Некрошиуса, једног од стожера европске редитељске уметности, гледаоци Битефа могли су да виде у три наврата (на 18, 22. и 37. Битефу).

1988.године на 22. Битефу приказана је представа "Ујка Вања" по драми Антона Павловича Чехова, у извођењу Државног позоришта младих из Вилне (Литванија, тада још СССР). На том Битефу представа је освојила Специјалну награду, а Некрошиус је добио Награду Политике за режију.

У критици за ову представу, Валдас Василиаускас, литвански позоришни критичар, између осталог, каже: "Некрошиусова представа се, као и Чеховљеви комади, рађа из свакодневице и, онда, неприметно, у њој умире. Представа почиње и завршава се болешћу, животни круг се затвара, очекивања јунака драме, очајнички покушаји да се истргну из тог круга нестају у једноличности, тихој, умртвљујућој монотонији која цеди и последње животне сокове. Почињемо да верујемо у речи Артура Шопенхауера да сваки растанак изазива предосећање смрти, а сваки састанак осећање поновног оживљавања."

Редитељ: Еимунтас Некрошиус