Садамова кућа

Почевши од 1979. године, када је Садам преузео контролу над Ираком у крвавом пучу, ова серија описује његов политички утицај и историјску важност у многим међународним дипломоатским скандалима.

Унутар зидова његових раскошних палата на улицама Ирака, поштовање и љубав мешали су се са страхом док је Садам успостављао власт. Остао је владар готово 25 година суочавајући се са притиском унутар и изван земље, доказујући невероватну способност одржавања на власти.

На крају, Садамова кућа је ипак почела да се руши, а њен неприкосновени владар постао је изолован од међународне заједнице.

Мини серија од четири епизоде почиње у Багдаду, 1979. године. У првој епизоди потпредседник Садам и његови савезници приморавају председника Ахмеда Хасана ал-Бакра да да оставку.

Председавајући својим првим конгресом партије Бат, нови председник открива „издајнике" који су принуђени да признају покушај државног удара, да би их потом погубили чланови партије у тесту лојалности.

Садамова личност убрзо прожима Ирак. У међувремену, Садам налази утеху у својим љубавницама док се суочава са сопственим проблемима, међу којима и са смрћу мајке; лудачким понашањем свог првог сина и наследника Удаја; и све нарушенијим савезништвом са Барзаном Ибрахимом, својим полубратом и бившим послаником.

Касније се Садамова породица и пријатељи окупљају да прославе брак његове кћерке Рагаде са Хусеином Камелом, Садамовим рођаком и блиским савезником. Упркос слављу, злослутни осећаји постају све снажнији - јер ће љубомора, супарништво и параноја ускоро ставити лојалност на пробу.

Друга епизода смештена је у 1988. годину. Иако је Ирак на ивици банкрота, Багдад прославља победу у рату с Ираном.

Удај слави у ноћном клубу тако што се напија и пуца по људима. Док пораст Кувајтског извоза нафте представља изазов за напредак Ирака, породични ручак открива пукотине у Садамовој породици, укључујући и параноју да би неки издајник могао да га свргне с власти.

Шири се вест да је Садам узео Самиру за другу жену, што има непријатне последице. Док породични проблеми настављају да расту, Кувајт доводи Ирак до ивице рата...

Трећа епизода смештена је у мај 1995. године. Ирак трпи због последица санкција Уједињених Нација, због одбијања инспекције наоружања.

Када је инспекторима коначно допуштен долазак, започиње игра мачке и миша. За „мазање очију" је задужен Кисај, Садамов нови наследник - то је потез који разгневљује Хусеина Камала.

Док се ближи прослава годишњице победе над Ираном, забринути Хусеин и његов брат беже преко границе да би потражили дипломатски азил у Јордану.

Хусеин се тамо састаје са званичницима Уједињених Нација и ЦИА, нудећи им информације о распореду ирачког скривеног наоружања, тражећи притом право на власт над Ираком.

У међувремену, разгневљени Садам кује план за њихов повратак - и своју освету.

Четврти наставак филма смештен је у 2003. годину када Сједињене Америчке Државе покрећу инвазију на Ирак. Председничка породица приморана је да напусти палату.

Садамова прва супруга са својом ћеркама и унуцима одлази у Јордан одакле помно прати лов на Садама и његове синове.

У међународној глумачкој постави између осталих улоге тумаче Игал Наор у улози Садама Хусеина, Филип Ардити, у улози Садамовог најстаријег сина, затим Саид Тагхмаоуи у улози Садамовог полубрата, Кристин Стефен-Дали у улози Садамове љубавнице и друге жене Самире, и многи други.

Од 20. фебруара недељом на Првом програму РТС-а у поноћном термину.