Циклус филмова Алфреда Хичкока

Хичкок је познат као "мајстор напетости". Себе је поредио са скретничарем на некој врсти претече ролеркостера – знао је колико треба да "погура" своју публику да је одушеви, али да не иде толико далеко да то учини непријатним. Редитељ је ово жељено осећање назвао "задовољством привременог бола". Људи ће "издржати агонију трилера" под условом да им дате неки облик катарзичне напетости. Хичкок је знао да је неизвесност морала да буде укорењена у ишчекивању опасности код публике. Дакле, гледаоци су морали да буду свесни ствари које су биле непознате ликовима филма. Тада би могли унапред да схвате шта би се могло догодити и бринути о исходу. Натерати публику да се емоционално укључи у филм било је кључно за Хичкока, тако да је могао да манипулише њиховим осећањима. Ово је, сматрао је, много важније од онога о чему је филм заправо био. Један од Хичкокових најомиљенијих поступака за развијање заплета приче и стварање напетости је оно што је он називао "мекгафин". Заплети већине његових трилера заснивају се на постојању „мекгафина“, једног у суштини безначајног детаља који омогућује развијање приче и тера ликове на акцију, али чије је посебно значење и природа неважна за гледаоца.

Алфред Хичкок је волео да ради са људима које је добро познавао, те је често сарађивао са глумцима као што су Џејмс Стјуарт и Кери Грант, а његове славне филмске диве биле су Грејс Кели, Ким Новак, Дорис Деј и Типи Хедрен. Такође, једна од његових особености састојала се у томе што је себи додељивао минијатурне улоге, којима је додатно ангажовао гледалиште да га за то кратко време на филму примети. Иако је већина његових филмова имала снажне одлике мелодраме, редефинисао је неколико жанрова, пре свега трилер, али је и филмом "Психо" суштински постао родоначелник једног од поджанрова хорора.

Први филм у циклусу је "Саботер", филм премијерно приказан ратне 1942. године, о човеку који разоткрива тајну мрежу симпатизера нациста унутар Сједињених Држава. Потом следи трилер "Сенка сумње", па затим први Хичкоков филм у боји, "Конопац", снимљен у једном кадру. У наставку циклуса биће приказан "У знаку јарца", а онда и низ филмова по којима се највише памти: "Прозор у двориште", комедија "Невоље са Харијем", римејк сопственог филма "Човек који је сувише знао", а потом и славни наслови "Вртоглавица", "Психо" и "Птице". У наставку циклуса биће приказани "Марни", "Поцепана завеса", "Топаз", "Махнитост" и његов последњи филм "Породична завера".

Филмови овог славног режисера биће приказивани радним данима од око 23.30 на РТС1, са брзом репризом сутрадан на РТС2 од 14.00 часова.