Циклус филмова Андреја Звјагинцева

Руски редитељ Андреј Звјагинцев, у свет филма ушао је попут комете када је 2004. године као закаснели дебитант у 39. години снимио филм Повратак (Vozvrashchenie, 2003) и освојио Златног лава у Венецији. И био је то први руски филм који је тријумфовао на Мостри, од славног Тарсковског који је Златног лава добо 1962. године.

Жанровски то је својеврстан хладан "road-movie" у северној тајги, који приповеда о оцу који се изненада вратио у животе двојице тинејџера, поставши предмет надања, извор ауторитета, али и свирепе моћи.

После тог дела Звјагинцев снима још три филма која на различите начине испитују институцију патријахалног ауторитета отелотвореног у фигури оца, владара, али и саме моћи.

У следећем филму о породичном путовању у дивљину Изгнанство (Izgnanie), из 2007. године баш као и у Повратку, редитељ то ради у стилу хладне, елегантне митске параболе.

Протагониста филма Константин Лавроненко проглашен је најбољим глумцем на Канском фестивалу.

Са психолошком драмом инспирисаном истинитом причом Елена (Elena) из 2011. године о скромној жени коју су очај и брига за сина и његову породицу навели да почини злочин, руски синеаста се окреће социјалном реализму и жанру крими филма који у појединим моментима подсећа на радове култног француског редитеља Клода Шаброла.

Ипак од потпуног арт редитеља, Звјагинцев постаје политички освешћен аутор. У оквиру руске филмске традиције, која од авангарде на овамо зазире од реализма, нови опус Андреја Звјагинцева постаје схваћен као „провокација" и „саботажа" и управо те карактеристике испливавају на површину у његовом најновијем филму Левијатан (Leviafan) из 2014. године који је у исто време и социјални трилер и парабола моћи са митским референцама.

То је жесток провоквативан политички филм који говори о друштву у којем "ауторитети дивљају".

Полиција, суд и црква у функцији су голе власти, а вера је покровитељска снага тог поретка. Левијатан је доживео успех ван граница Русије освојивши Златни глобус за најбољи страни филм, био је руски кандидат за Оскара, а на Канском фестивалу где се такмичио за Златну палму добио је награду за сценарио.