Филмови звезде 43. Феста Александра Сокурова на РТС-у

Биће приказано пет значајних остварења с потписом једног од најинтересантнијих аутора данашњице, снимљених између 1997. и 2011. године - од филма Мати и син, Руског ковчега, Отац и син, Александра, до Фауста који је награђен златним венецијанским лавом за најбољи филм.

У оквиру циклуса на РТС-у, уврштен је и документарац Глас Сокурова, који је финска редитељка Лена Килпелајнен посветила великом синеасти.

Кроз филмски свет и животну перспективу Александра Сокурова, углавном фокусираног на човека и његову судбину, истражујемо и социолошки значај савременог филма, сврху уметности и уметника.

Иако је Сокуров одавно привукао пажњу критичара и љубитеља ауторског филма (највећи руски филмски ауторитет Андреј Тарковски први је препознао његов таленат), прави пробој на светско тржиште доживео је тек 1997. године с филмом Мати и син који је премијерно приказан на Берлиналу, као први део својевсне трилогије о међуљудским односима и емоцијама. Филм Отац и син из 2003. године, наставио је ту студију, а најављени Два брата и сестра требало би да је заврши.

Шта рећи о човеку који је за потребе снимања филма Руски ковчег из 2002. године, током 90 минута запослио цео "Ермитаж" и натерао 2000 глумаца да непомично стоје док "стедикем" не стигне до њихове позиције? Један од најфасцинантнијих филмова данашњице анализира политичке, историјске и друштвене мотиве током 300 година руске историје, славећи Русију и показујући носталгију за царским временима.

Сокуров се бавио ратом у својој филмографији, трудећи се да у својим остварењима прикаже свакодневицу и унутрашњи свет војника, без глорификовањарата и војних подухвата. Међу њима је филм Александра - необично остварење о рату и његовим последицама без ратних сцена, чија је светска премијера била 2007. године у Кану.

Златним лавом награђени Фауст слободна адаптација Гетеове славне трагедије, део је тетралогије коју је Сокуров започео фиктивним портретима Адолфа Хитлера (Молох, 1999), Владимира Лењина (Teле, 2000) и јапанског цара Хирохита (Сунце, 2005).

Документарни филм Глас Сокурова финске редитељке Лене Килпелајнен, заснован је на шест дужих интервјуа снимљених током пет година на различитим локaцијама у Санкт Петербургу. Реч је о својеврсном спиритуалном путовању, током којег се Александар Сокурoов осврће на борбу за интегритет своје уметности кроз различите политичке и друштвене ситуације.