Фестивал фестивала у марту

Мартовско издање већ традиоционалног филмског циклуса „Фестивал фестивала" почиње филмом Грофица (The Countess, 2009) редитеља Џулија Делпија, који говори о Ержебет Батори, мађарској грофици из 17. века, која је била опседнута својом лепотом.

Починила је стотине убистава из уверења да ће купање у крви девица сачувати њену младост. Она се сматра једним од најстрашнијих серијских убица у историји. Заједно са својим сарадницама оптужена је за тортуру и убијање преко 650 девојака и младих жена. Знали су је као крваву даму из дворца у коме је након суђења провела остатак свог живота.

Суђење је одржано 1610. године, али му она није присуствовала. Њене саветнице вештице осуђене су на смрт, док су њу зазидали у једну просторију куле њеног дворца и оставили јој само један отвор за ваздух, храну и воду. Умрла је 1614, године, након што је претходно одбила читав низ свештеника који су јој нудили последње опроштење грехова. Документи са суђења, који потврђују истинитост ове приче, чувају се у Будимпешти, у државном архиву.

Затим следи остварење Приче о Вудстоку (Taking Woodstock, 2009) редитеља Анг Лија. Америчка комедија-драма, која говори о Вудсток фестивалу из 1969. године, премијерно је приказана на Канском филмском фестивалу 2009. године.

Истинита прича о Елиот Тајбри (Деметри Мартин), дизајнеру ентеријера чији родитељи, Џејк и Соња, држе мотел, коме због слабог посла прети затварање.

Како би то спречио, Елиот долази на идеју да одржи мали музички фестивал и извуче своју породицу из новчане кризе која их је задесила.

Нико није могао ни да наслути да ће Елиотова идеја бити толико плодоносна и да ће фестивал доживети толику популарност...

Не само да је зарадио новац и решио проблем са мотелом, него му је овај изазов одредио животни пут.

Током марта гледаћете и филм Антихрист (Antichrist, 2009) редитеља Ларс фон Трира, причу о ожалошћеном пару, који одлази у шуму, у колибу названу „Рај", како би зацелио сломљена срца и покушао да поправи брак.

Муж, који је психијатар, нада се да ће успети да помогне својој жени да се суочи с болом и осећањем кривице тако што ће је навести да се суочи са својим највећим страховима. Међутим, природа узима кормило у своје руке, и ствари почињу да се одвијају неочекивано. Одлазак у шуму није био добра идеја, ни за једно од њих двоје.

Следи филм Кармен (U-Carmen e-Khayelitsha , 2005), који је режирао Марк Донфорд-Меј. Ово остварење је рађено према опери „Кармен" Жоржа Бизеа.

Радња филма је смештена у сиромашну четврт Севиље. Све је посвећено љубави, пожуди и лудилу.

Захваљујући фасцинантној мешавини егзотичног и реализма, прича је запањујуће свежа и данас, као што је увек и била. У овом филму лик Кармен није произашао из клишеа о фаталној Циганки, већ је реч о сензуалној, независној жени, чија љубав према слободи и храброст опстаје чак и кад се суочи са смрћу.

Кармен је личност чија се страст судара с импулсивном опсесијом дон Хозеа. Нова адаптација прати причу о љубавном пару све до трагичног краја, који остаје један од најдраматичнијих финала у историји позоришта.

Бура (The Tempest, 2010), филмска адаптација познате Шекспирове драме о освети, љубави и опроштају редитељке Џули Тејмор, биће емитована последње недеље марта.

Миланску војвоткињу Просперу збацио је с престола њен брат Антонио и изгнао је из града на сплаву с четворогодишњом ћерком Мирандом. Њих две успевају да преживе и да стигну до острва чији је једини становник дивљи Калибан.

Проспера потчини Калибана и завлада острвом. Дванаест година после тога, док буде путовао у друштву напуљског краља и његовог сина, издајника Антонија пут наводи поред острва. Проспера добија дуго очекивану прилику за освету. Она изазива олују која путнике с брода баца на обале њеног острва.