Павле Угринов – књижевник и драматург

Павле Угринов (1926–2007) у књижевни живот ступио је 1955. године поемом ,,Бачка запевка”, за коју је заједно са Александром Тишмом, добио Бранкову награду за поезију. Затим се потпуно посветио писању прозе и есејистике. Објавио је 21 књигу, међу којима су романи: ,,Одлазак у зору” (1957), ,,Врт” (1967), ,,Елементи” (1968), ,,Домаја” (1971), ,,Фасцинације” (1976), ,,Задат живот” (1979) и друге. Написао је више сценских адаптација, телевизијских и радио-драма, есеја, студија и критика.

Економски факултет у Београду уписао је 1946. године. После две завршене године студија уписао се на тек основану Академију за позориште и филм у Београду, где је дипломирао 1952. године на одсеку за режију у класи проф. др Хуга Клајна. После студија једно време се бавио позоришном режијом и теоријом. Један је од оснивача камерне сцене Атеље 212 у Београду. Његовом поставком драме ,,Чекајући Годоа” Семјуела Бекета свечано је отворена сцена тог театра. Радио је и као уредник драмског и серијског програма Телевизије Београд.

Био је члан Главног одбора ,,Стеријиног позорја”, члан Савета ЈДП-a, члан Председништва Удружења књижевника Србије, члан Савета Музеја савремене уметности у Београду, члан Савета БИТЕФ-a и бројних других културних установа и манифестација. Био је председник савета ,,Летописа Матице српске” и стални члан и сарадник те установе. За редовног члана САНУ изабран је 29. маја 1991. године. Освојио је бројне награде, међу којима су Андрићева и Нинова награда за роман ,,Задат живот” 1980. године.