Милорад Павић – члан Литерарне редакције Радио Београда

Милорад Павић (1929–2009) био је српски књижевник, преводилац, историчар књижевности, универзитетски професор и академик. Радио је у књижевној редакцији Радио Београда, „Просвети” , на Филозофском факултету у Новом Саду и на Филозофском факултету у Београду. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1991.

О свом раду у Литерарној редакцији Радио Београда Милорад Павић је казао следеће:

,,Преводио сам с неколико језика – француског, енглеског и руског. Све ме је то квалификовало у очима мојих колега, па су ме као сарадника Радио Београда примили негде крајем педесетих година у Литерарну редакцију (…) Најлепши део мог рада у радију наступио је – и тога се сећам са задовољством – када сам остваривао две емисије, које су биле нешто креативније и амбициозније од онога чиме сам се на почетку бавио. Једна серија је била 'Хиљаду година лирике'. Емисије из тог циклуса биле су дуге, трајале су скоро сат са малим одступањима, која су ми дозвољавали. 'Хиљаду година лирике' замислио сам као емисију у којој би се пратило рађање песничких токова у Европи после гашења антике” (одломак из интервјуа ,,Хиљаду година лирике”, у књизи ,,Књижевност и радио” Ђ. Малавразића).

Објавио је неколико збирки прича, романа и драма. Светску славу доживео је након објављивања романа ,,Хазарски речник” који је преведен на више од 20 језика и који је награђен НИН-овом наградом 1985. Његова дела су преведена на више од 80 језика.

На Другом програму Радио Београда, маја 1986. године, емитована је радио-драматизација култног Павићевог постмодерног романа-лексикона у 100 000 речи. Она почиње исповешћу професора Сука, стручњака за историју необичног ишчезлог номадског народа, Хазара, који су, према различитим изворима, примили хришћанство, ислам, односно јудаизам.

Каган, хазарски владар, одлучио је да ће његов народ прећи у ону вероисповест чији ће представник, ловац на снове, најбоље протумачити његов сан. У полемици око хазарског преласка у друге вероисповести кључну улогу имала је принцеза Атех из 9. века.

Улоге тумаче: Петар Банићевић, Љиљана Драгутиновић, Радмила Андрић, Стево Жигон, Јован Милићевић, Гојко Шантић, Бранислав Јеринић, Иван Јагодић, Милан Михаиловић, Еуген Вербер, Миодраг Радовановић, Михајло Јанкетић, Енвер Петровци и Бранислав Лечић
Лектор: Радмила Видак
Тон-мајстор: Александар Стојковић
Музички сарадник: Предраг Стаменковић
Редитељ: Арсеније Јовановић
Уредник серије: Владимир Б. Поповић