Читај ми!

,,Јовановићи” – најпознатија радијска породица

Прошло је више од четири деценије откако се у етру први пут огласила породица Јовановић. Ангажована, хумористичко-сатирична и драмски разиграна серија „Јовановићи – свакодневица једне породице” Забавно-хумористичког програма Радио Београда, својим садржајем напречац је освојила срца слушалаца.

 У чему је била тајна успеха „Јовановића”?

Вероватно у идеји Бранислава Ђуричића, у бриљантно погођеној петоминутној форми радио-стрипа, у разиграним текстовима, одличној глумачкој екипи, вештој режији и у вешто приказаним друштвеним приликама.

Јовановићи“ су почели да се емитују на Првом програму Радио Београда 5. јануара 1981. године, да би живот наставили сваког радног дана у 5.45 ујутро уз две дневне репризе. Животно уверљива, драмски разиграна, породица Јовановић је својим садржајем брзо освојила слушаоце и ушла у многе породице, да с њима подели свакодневне бриге и радости.

До краја 1987. године текстове је писао углавном Бранислав Ђуричић, а од 1988. до 1994. „Јовановиће” је креирало шездесет троје састављача. Пера су оштрили и они којима писање није занат.

Јовановићи” су преко главе претурили распад државе и стварање нове, рат, инфлацију, политички плурализам, али су остали без страначког опредељења, што им је давало за право да се непристрасно оглашавају о збивањима.

С причама из живота породице Јовановић слушаоци су могли лако да се поистовете, што је значајно допринело томе да ова емисија постигне велику популарност.

Чланови породице Јовановић били су: Ђорђе Јовановић, графички радник (Душан Антонијевић и Михајло Викторовић), Меланија Јовановић, његова супруга (Љиљана Крстић, Олга Спиридоновић и Радмила Савићевић), Јован Јовановић, њихов син, ВКВ радник (Зоран Радмиловић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Иван Бекјарев, Мики Манојловић, Марко Николић), Стана Јовановић, Јованова супруга, медицинска сестра (Рената Улмански, Љиљана Благојевић) и њихова деца Весна Јовановић, ученица (Зорица Јовановић, Татјана Пујин, Наташа-Рајчел Ћосовић), Зоран Јовановић, ученик (Вера Обрадовић, Добрила Матић – Комадина, Милан Родић, Вук Матић и Петар Алимпијевић).

Редитељи су били Александар Пантелић и Владимир Путник.

Јовановићи” су на таласима Првог програма Радио Београда емитовани до лета 2000. године.

Зоран Радмиловић (1933–1985) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац, који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи ,,Радован III”, због које је добио титулу краља хумора и импровизације.

Поступно је апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и након тога започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962–1968), у коме је првобитно наступао у мање значајним представама.

Године 1964, због одустајања Љубе Тадића, Радмиловић је добио насловну улогу у представи „Краљ Иби” (на сцени Атељеа 212). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији и др.). На филму је одиграо двадесетак улога. Добитник је великог броја награда: ,,Златна арена”, ,,Добричин прстен”, Стеријина награда и многих других.

Награда ,,Зоран Радмиловић” додељује се од 1988. у оквиру ,,Стеријиног позорја” у Новом Саду, а додељује је компанија „Новости”, док се награда „Зоранов брк” додељује сваке године у част Зорана Радмиловића на манифестацији „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару. Награда је установљена 1991. године.

 Извор: Звучни архив Радио Београда

четвртак, 26. децембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње