Читај ми!

„Весело вече” – популарна хумористичка радио-емисија

Емисија ,,Весело вече” емитовала се од 1949. до 2001. године. Била је најслушанија емисија у Југославији. У њој су глумили великани југословенског и српског глумишта: Мира Ступица, Мића Татић, Мија Алексић, Жика Миленковић, Петар Словенски, Миодраг Петровић Чкаља, Ђуза Стојиљковић, Бранка Веселиновић, Славка Јеринић, Цига Миленковић, Љубиша Бачић, Ратко Сарић, Михајло Викторовић, Љиљана Шљапић, Драган Лаковић и други.

Прва емисија „Весело вече” емитована је на програму Радио Београда у недељу, 6. марта 1949. године у 20 часова.

Велики успех ове емисије постигнут је захваљујући томе што је на хумористичан и сатиричан начин приказивала актуелне догађаје, и што је успевала да на духовит начин саопшти и оно што не би смело јавно да се каже, најчешће у форми скеча и наменски писаних сонгова.

Текстове су писали: Слободан Кића Станковић, Станислав Винавер, Бора Савић, Новак Новак, Бане Ђуричић, Радивоје Лола Ђукић, Гута Добричанин и други. Душа музичког програма „Веселе вечери” од првог дана био је Мирослав Бепо Рамбосек, велики познавалац музике, вешт импровизатор, аранжер и композитор „по потреби”. Наследили су га Стеван Маркићевић, Радмила Трифуновић, Михајло Мелеш и Маријан Каран.

Редитељи су били: Јован Гец, Милан Ракић, Лола Ђукић и други. Први уредник ,,Веселе вечери” био је Мирослав Митровић, затим Жика Живуловић Серафим, Радивоје Лола Ђукић и Слободан Кића Станковић.

Мирослав Митровић, један од твораца емисије, казао је:

,,Реална база у Радио-Београду за покретање нове емисије била је група младих новинара, спикера, сниматеља, музичара, даровитих чланова радио-драмскога ансамбла (…) И емисија је кренула. Успех је био изнад очекивања. Стизало је сијасет писама са речима поздрава, одушевљења и ободрења (…) Невероватно увећану публику, која је недељом увече заседала покрај радио-апарата, често и у комшилуку, у разним клубовима и синдикалним, фронтовским и омладинским просторијама, увесељавали су и опомињали на будност и правилно постављање јунаци емисије: Чика Прока, Тривун и Мијајло, Курир Панта, Фрајер” (из књиге „Време Радија“ Ж. Симовића).

Прву редакцију „Веселе вечери“, која је образована после кратког времена, сем уредника Митровића, чинили су: Мирко Срећковић, Александар Павловић, Жика Живуловић, Бранислав Бане Ђуричић, Бора Савић, Шпиро Будимир и Душан Глигоријевић.

Популарности „Веселе вечери“ немерљиво је допринео дуо Миодраг Петровић Чкаља и Мија Алексић.

 Весело вече“ престало је да се емитује 2001. године, а његов последњи уредник био је Драгомир Гале Јанковић.

Мија Алексић (1923–1995) глумом се аматерски бавио још од гимназијских дана. Био је члан Народног позоришта у Београду и Југословенског драмског позоришта. Играо је и у Атељеу 212 и на другим позоришним сценама. Аутентичан позоришни, филмски, естрадни, радио и телевизијски уметник широког дијапазона, креатор смешнога протканог сетом, знао је да удахне живот и у најнеуверљивије текстове. Играо је у много филмских остварења и освојио бројне награде – међу њима ,,Добричин прстен” и специјалну ,,Стеријину награду”.

Миодраг Петровић Чкаља (1924–2003) био је позоришни, филмски, радијски и ТВ глумац и комичар. Каријеру је започео у Драмском студију Радио Београда 1946. године. Заједно с Гутом Добричанином, Бранком Веселиновић и Мијом Алексићем наступао је у најпопуларнијој хумористичкој емисији тога времена – ,,Весело вече”. Глумио је у великом броју емисија Драмске, Хумористичке и Дечје редакције Радио Београда (,,Народни посланик” 1949, ,,Ревизор” 1949, ,,Џон Пиплфокс” 1953. и многе друге).

Бранка Веселиновић (1918–2023) била је награђивана позоришна, телевизијска и филмска глумица, истакнута добротворка. Веселиновић је у матичном Југословенском драмском позоришту играла од 1948. до 1978, остваривши преко 40 улога, а за Гину у Нушићевој „Ожалошћеној породици” добила је ,,Стеријину награду” 1964. године. Била је добитница „Ордена рада са златним венцем”, Нушићеве награде за животно дело, Вукове награде, награде „Мали Принц” за животно дело Међународог фестивала позоришта и других. Глумила је у више од 100 представа у позоришту, и више од 50 телевизијских серија и филмова. Добитница је многобројних награда и признања за свој глумачки и хуманитарни рад.

Легат глумице се од 2018. године налази у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

 

Драгутин Гута Добричанин (1922–1988) био је српски глумац и драмски писац. Најпознатији је по улози Васе С. Тајчића у серији ,,Позориште у кући”. Студирао је архитектуру. Рано се определио за глуму наступајући у дечјем позоришту ,,Бошко Буха”, затим на сцени Атељеа 212. Тамо је одиграо низ комичних улога домаћег драмског репертоара, а глумио је и на радију и телевизији. Написао је популарну комедију ,,Заједнички стан”, која је играна у већини југословенских и око 250 совјетских позоришта. Преведена је на 30 језика и приказана у многим земљама. Написао је више комедија и драмских текстова за децу.

Извор: Звучни архив Радио Београда

 

субота, 23. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње