59. Октобарски салон у РТС клубу

Уметнички колектив „Једноставно речено“, Исидора Поповић, Ивана Богићевић и Лука Кнежевић-Стрика, представља у оквиру 59. Октобарског салона, ове године, у РТС Клубу (од 27. октобра до 3. децембра), вишемедијску инсталацију „Тамо где се ми не чујемо, сигурно је крај света“.

Радио Југославија је емитовала програме на 13 језика намењене слушаоцима широм света. У периоду пре интернета, то је био једини начин за многе од њих да први пут сазнају, али и да континуирано прате информације о животу, раду и друштву Југославије, социјалистичке земље која није припадала ниједном од блокова у хладном рату.

Заинтересовани слушаоци су програм примали кратким таласима, а сам Радио Југославија се ослањао на радио аматере широм света, често окупљене у клубове слушалаца, за процену квалитета сигнала на својим фреквенцијама. Они су, уз пропратне коментаре, слали оцене на основу међународног протокола СИНПО, описујући јасноћу сигнала, степен интерференције, шума и поремећаје у пропагацији.

Многи слушаоци слали су и питања, жељни више информација о Југославији које су за њих тада биле тешко доступне на друге начине. И ово може навести на размишљање о јасноћи сигнала, шуму, интерференцији и поремећајима у пропагацији информација у, наизглед јасно, подељеном свету. Ипак, из коментара можемо ишчитати неку врсту поверења у тачност информација које примају и жељу да се разумевање (могло би се рећи) друге стране продуби.

Поштанске марке са ових писама и саме су служиле као мале пропагандне поруке земаља које их штампају, афирмишући њихове симболе, вредности и достигнућа. Иако су се обраћали новинарима и медију, из садржаја многих писама није тешко стећи утисак да су разговарали и са Југославијом у некој врсти личне културне размене и дипломатије.

У Радио Југославији су на сва ова писма, којих је свакодневно стизало више десетина, одговарали запослени у редакцијама за различите језике. Међу документима о програмским плановима, састанцима колегијума и радничких савета доступним у Архиву Југославије, сачуван је део њихових садржаја, али не и одговори на њих.

Сада Југославија није доступна ни нама и мислимо да је занимљиво да поново поставимо ова питања.

О Уметничком колективу

"Једноставно речено" истражује, промишља и представља културно и индустријско наслеђе Југославије. До сада смо се бавили највише ФАП-ом из Прибоја, а ту су и: КЕРАМИКА Младеновац, ИКЛ Барајево, "Рикард Бенчић" и "Торпедо", Ријека, "Весна" Сјеница, Радио Југославија, ФАМОС Сарајево. Наши су процеси отворени и позивају људе на учешће и дијалог. Објавијене публикације: "Што баш сад, што баш ФАП" и "Већ невиђено", видео: "ФАП није био само фирма". Изложбе : "Већ невиђено" у Прибоју и Београду и "Јутро наше зоре - тражећи фабрику, открили смо град" (Артгет галерија КЦБ и Завичајни музеј Прибој). Радимо у галеријама и кафанама, на трговима, у возовима и камионима, на обалама...