среда, 04.03.2020, 13:22 -> 13:33
štampajПредстављен нови лого ПГП РТС
Комуникације у нашем добу, можда више него икада раније, играју одлучујућу улогу у креирању наше стварности. У том процесу, често важи правило "бренд који се не види као и да не постоји". Ипак, то и није сасвим применљиво на бренд какав је ПГП РТС- најстарија и највећа музичка издавачка кућа на Балкану.
Дизајнери и уметници Креативног тима РТС-а су, на задатку осмишљавања новог логоа ПГП-а били више него у свом редовном креативном раду фокусирани на - одговорност према свему што бренд ПГП представља.
А ради се о шест деценија дугој историји која није само хронологија наших музичких афинитета, овековечена кроз носаче звука најбољих аутора и интерпретатора ових простора -музичка издања под етикетом ПГП РТС била су, јесу и биће, својеврсна сведочанства, тонски записи наших живота.
Зато је и нови лого задржао плочу као основни лајтмотив али и као метафору јер симбол круга асоцира на идеју кретања и промене, одсутност разликовања и поделе... Кружно кретање је савршено, непроменљиво,без почетка и краја- а може се најпријатније испратити док слушамо плочу са омиљеном музиком- на грамофону...
Историја ПГП-а је почела 1959. године, када је у Радио Београду одлучено да се на неки начин сачува велико музичко благо, ни не слутећи да ће се све изродити у озбиљну причу. Дискографска- музичка издавачка кућа, у оквиру Радио-телевизије Србије основана је 1951. као „Југословенске грамофонске плоче - Југодиск". Током свог вишедеценијског постојања, ПГП РТС је створио фонотеку од преко 10.500 наслова (издања), преко 120.000 нумера и са више од 6.000 сати програма.
Прво музичко издање ПГП РТС-а са новим логоом, биће специјално издање прва два албума групе "Артан Лили", промоција је заказана за другу недељу марта.
На промоцији новог логоа ПГП РТС, креативни директор РТС-а Борис Миљковић је причом, коју је написао и прочитао, дочарао какав је изазов али и одговорност за Креативни тим РТС-а био задатак осмишљавања новог логоа најстарије и највеће издавачке куће на Балкану
Прича о Грамофону и његовој девојци, Грамофонској плочи
Као сваки прави мушкарац- "Грамофон", "турнтабле", "мастерс воице", заправо и не постоји без своје жене, Грамофонске плоче... Тај двојац ради само удвоје, у пару, не могу један без другог.
Тек кад Грамофон натакне своју плочу кроз њену средину, на осовину свог диска, па је заврти, некад на четрдесет пет (страсно и кратко), некад, кад хоће да то буде дуга забава, "лонг плеј"- на тридесет три. Тек тада запевају заједно, из све снаге. До тада, као што рекосмо, практично и не постоје.
Спавају- она у свом коверу, углавном лакираном и украшеном, он испод свог поклопца, углавном прозирног и чврстог...
Из такве једне игре, Грамофона и његове плоче, изашли смо и ја, и Граја и његов отац, чика Граја, и моја ћерка и синови...
Из ове чињенице произилази и питање - кога све човек може да упозна, док се окреће на грамофону? Мој је одговор једноставан:
Може да упозна своју девојку, игранке, клубове, собе своје младости са великим звучницима које нервирају комшилук, прве цигаре и пиво, слушалице у трамвају, концерте, сузе, батине, рана јутра у градовима, селима, блато на фестивалима, тужна лица девојака кад их остављаш, траг маскаре на лицу у сузама, кад тебе неке друге девојке остављају, четри четри два до београда, два динара друже, праскозорја у Београду, Берлин са Берлинцима...
У мом, конкретном случају, окрећући се на платформи грамофона, упознао сам многе од којих ми се састоји живот, па и Бору и Бајагу и још много, много њих, које сада не помињем, зато што би прича била дугачка, а и сама моја судбинска музика је тешко дужа од три минута.
У том смислу сам пресрећан што смо данас поново обукли нашу грамофонску плочу, па изгледа млађе и заносније, у нади да ће завести генерације које долазе."
ПГП РТС У БРОЈКАМА
1951: Радио Београд у гаражи на Дорћолу смешта две пресе за израду грамофонских плоча, да би се сачувајала вредна тонска архива на винилне плоче.
Тако се Радио Београд сматра оснивачем ПГП - а и зачетником грамо- индустрије у Србији
- 1952: за потребе тржишта, израђено је 15 грамофонских плоча са 78 обртаја у минути и са трајањем од три минуте по страни.
- октобар 1959: прва плоча са новим знаком ПГП РТБ (октобар 1959)
Прва плоча „Музика за игру" представљала је компилацију разних извођача, док је прву самосталну плочу снимио Ђорђе Марјановић са шлагером „Звиждук у 8"
-1963. први ЛП-а и први сингл („Кафу ми драга испеци", Цуне Гојковић) а ПГП РТБ постаје значајан чинилац музичког живота Србије и Југославије
- 1970. уводи се ланац за производњу аудио - касета
- 1983. започиње видео - продукцију
- 1983-1985. из остварене акумулације, ПГП РТБ гради фабрику на Кошутњаку, у то време најсавременију и највећу на Балкану
- 1997. први ЦД (отвара се поглавље дигиталне технологије)
- 2003. први ДВД
Као национални дискограф, ПГП је везан за националну телевизију Радио-телевизију Србије (ТВ Београд) па је имао обавезу да објављује све што је значајно за културу и музику, а што најчешће називамо некомерцијалним издањима. Међутим то је само наиглед тако, то су често такође врло тиражна и тражена издања. И данас је тако- Мокрањац, Христић или „Животопис Патријарха Павла" издања су која се продају годинама.
Није једноставан задатак набројати сва а камоли сва велика музичка или ауторска имена која су снимала за ПГП... лакше би било набројати музичке уметнике, виртуозе и ствараоце- који нису објавили своје стваралаштво под етикетом ПГП РТС
Коментари