Аплауз за Мису, амбасадора и Колунџију

Миса Солемниор је званична миса Ватикана, и као таква је до сада извођена као свечана Миса јединства јудео-хришћанске цивилизације. Композитор је нову, оркестарску верзију Мисе, недавно уручио Папи Бенедикту XVI, а београдска публика је имала прилику да је чује премијерно.

Као солисти су наступили: Габријела Убавић, сопран, Драгана Поповић, мецосопран, Љубомир Поповић, тенор и Драгољуб Бајић, бас

П р о г р а м:
АЛЕКСАНДАР СИМИЋ Missa Solemnior, за солисте, хор и симфонијски оркестар - Посвећена жртвама свих људских подела – премијерно извођење
В.А.МОЦАРТ Концерт за флауту и оркестар у Ге-дуру K. 313 II став
Л.В.БЕТОВЕН Концерт за виолину и оркестар у Де-дуру, оп. 61

О композитору, делу и извођачима

Александар Симић је рођен 1973. у Београду. Већи део живота провео је на различитим адресама од Сингапура до западне обале Сједињених Америчких Држава. Како су се мењале адресе на којима је живео, тако су се мењале и сфере његовог интересовања – од сликарства до биологије, од књижевности до физике. 994, завршавајући трећу годину студија медицине, уписује одсек композиције на Музичкој академији у Београду. Иако без и једног дана претходног музичког образовања, био је први на свим пријемним листама.

Почео је професионално да се бави писањем, извођењем и продукцијом сопствене музике, а његов опус и репутација су полако расли. Нека од његових значајнијих дела су: Портрет маршала Жукова (поручен од стране Руске федерације за прославу 50 година победе над фашизмом), Фауст (опера за соло виолончело, поводом 250 година од рођења Гетеа), Јесењин (циклус песама за глас и клавир, поводом 100 година рођења и 70 година од смрти аутора), Кратима (успаванка за малог Исуса – којом је у преко петнаест земаља, од Москве, преко Рима до Лондона, званично обележено 2000 година Хришћанства), Remember (у спомен жртвама 11. септембра), Crucified (химна дистрофичара света за фондацију Telethon), Мала Божја служба (поводом 25 година понтификата папе Јована Павла II), Град у коме је стало време (симфонијска поема инспирисана Бохумилом Храбалом), Missa Solemnior (у поводу 950 година раскола између Источне и Западне цркве - поруџбина Ватикана).

Његова музика коришћена је и да би се обележили неки значајни јубилеји као што су 300 година Петрограда или 60 година холокауста, као и неки важни скупови попут Васељенских сабора православне екумене или заседања Трилатералне комисије.

Писао је музику за ТВ, филм и позориште.

Члан је British Academy of Composers and Songwriters, ASCAP-а, Удружења композитора Србије и председник Удружења за унапређење и популаризацију класичне музике. Оснивач је и вођа ансамбла Серафими.

РЕЧ АУТОРА О ДЕЛУ

"Missa Solemnior је настала 2004. године, у време обележавања 950 година раскола између Источне и Западне Хришћанске Цркве и 40 година од када су Васељенски патријарх Атенагора I и Папа Павле VI, заједно почели да трагају за путем мира и поновног јединства и замишљена је као Миса Јединства са жељом да пошаље снажну поруку толеранције и упозори на опасности које поделе носе са собом. Зато је Миса и посвећена Жртвама свих људских подела.Опет, ова миса није Misa pro Defunctis, јер је намењена живима и онима који носе одговороност за једну извеснију и, надајмо се, лепшу будућност.

Од 11. септембра више нема места за унутрашње поделе међу хришћанима.

Исток и Запад сада представљају Ислам и Јудео-хришћанска цивилизација којој припадамо и ми овде у Београду. Да би што пре разговарали о миру и заједничкој хармоничној будућности са нашом исламском браћом, пре свега је потребно да ми будемо сложни. Зато сам поносан на чињеницу да се по први пут у званичној Миси, која служи за богослужење Католичке цркве испред Stabat Mater појављује Кадиш за Исуса, чиме се де факто мења идеја о томе да су Јевреји разапели нашег Господа и потврђује чињеница да се Христ родио, да је живео и да је умро као Јеврејин. Важан је и став Quid Fecisti, јер после 950 година крвопролића поставља питање: “Шта то учини?!! Глас крви брата твојега виче са земље к мени!”. Тиме се потцртава чињеница да сви ратови који се крију иза вере, представљају братоубиство. Ова Литургија је у исто време и Ораторијум, јер солисти нису само солисти: бас соло, баш тај који поставља питање “Шта то учини” је Метатрон, глас Господњи, Исус је тенор, који након мука које мајка пролази гледајући јединог сина кога комадају на крсту пева оду Марији. Марији, која је мислила да му више никада неће чути гласа, након што кроз алт соло завапи: “Сине мој!”, покушавајући криком да га скине са крста. Сопран соло, који почиње и завршава ову Мису је Марија Магдалена. Она је свака жена, она је глас свих нас. Псалам Давидов, двадесет трећи, ту је да би нас још једном подсетио на пролазност и драгоценост живота: “И када будем ишао долином сена смртнога, нећу се бојати зла…”. Сигнум Магнум је први знак Апокалипсе, по Јовану. Преображена Девица Марија, са круном сачињеном од дванаест звезда. Истих дванаест звезда које су инспирисале грофа Калергија да још тридесетих година прошлог века предложи заставу Уједињене Европе. Гледајући Хитлеру у очи и осећајући дах смрти над Европом, видео је заједно са другим слободним мислиоцима спас у јединству.

Времена, нажалост нису много другачија…само је питање хоћемо ли ми бити паметнија генерација."

Тадаши Нагаи, флаута

Његова екселенција г. Тадаши Нагаи је изванредни и опуномоћени министар Јапана у Републици Србији. Рођен је у Јапану 1943. године, дипломирао у области друштвених наука на International Christian University у Токију а током 1968-71 боравио је на специјализацији (српски и хрватски језик и самоуправни економски систем Југославије) на Београдском универзитету и Загребачком свеучилишту. Као службеник Министарства спољних послова Јапана три пута боравио у Југославији (1968.-1975. као помоћник аташеа, аташе и трећи секретар; 1980.-1983. као други секретар и први секретар у Јапанској амбасади и 1998. – 2001. као министар-саветник, заменик шефа мисије). Службовао у својству секретара, саветника, конзула и опуномоћеног амбасадора у Јапанским амбасадама у Аустралији, Немачкој, Орегону (САД), Србији и Црној Гори.

Уз бројне функције у међународним форумима, г. Нагаи негује уметничке склоности, првенствено у области музике. Почасни је диригент „Pacific Crest Wind Symphony" оркестра из Портланда (Орегон, САД), члан Удружења флаутиста Србије и почасни члан Фото савеза Србије.

Јован Колунџија, виолина

Дипломирао и магистрирао студије виолине на Факултету музичке уметности у Београду у класи Петра Тошкова а усавршавао се код чувеног виолинисте Хенрика Шеринга.

Бројне награде освојене на такмичењима широм света доказују његове високе интерпретативне домете: Такмичење младих југословенских виолиниста (Загреб), Такмичење Карл Флеш (Лондон), Такмичење Сабре Марокен (Мексико), Такмичење Жак Тибо (Париз), Међународно такмичење Музичке омладине (Београд), као и признања за изузетне интерпретације: награда Мађарске телевизије (Будимпешта), Иво Тијардовић (Загреб), награда Орландо (за најуспешнији концерт одржан на Дубровачким летњим играма), Златна лира (највиша југословенска уметничка награда, Београд), награда за најбољу интерпретацију године (1977, 1978, 1979 и 1986, Београд), награда Удружења југословенских композитора (Београд), Октобарска награда града Београда. Одржао је око 4000 концерата широм света, гостујући на концертним подијумима најзначајнијих музичких центара и на бројним фестивалима. Поред многобројних наступа Јован Колунџија део свог времена посвећује промовисању младих талената у својој уметничкој задужбини – Центру лепих уметности Гварнериус. Године 1994, са Београдском филхармонијом и Гудачима светог Ђорђа, извео је десет виолинских концерата за четири узастопна дана, и то концерте Баха, Вивалдија, Моцарта, Менделсона, Бруха, Лалоа, Вијењавског, Чајковског, Бетовена, Брамса.

Учествовао је на многим хуманитарним акцијама. Сарађивао је са: Хенриком Шерингом, Алексисом Вајсенбергом, Алдом Чиколинијем, Јевгенијем Светлановим, Карлом Цекијем, Миланом Хорватом, Ловром Матачићем, Вацлавом Сметачеком, Оскаром Даноном, Алексисом Хаузером, Вероником Дударовом, Хансом Петером Франком, Зицином Ерлингом, Павлом Дешпаљем, Живојином Здравковићем, Младеном Јагуштом, Шелдоном Моргенштерном и др. Учествовао је на специјалним концертима у организацији УНЕСКО-а у Београду и Паризу. Снимао је за радио и тв програме у Југославији и иностранству (Жак Шансел шоу у организацији француске телевизије). Члан је ФИАМ-УНЕСКО.

Милан Недељковић, диригент

Рођен је 1976. године у Ваљеву, где је завршио нижу и средњу музичку школу “Живорад Грбић”. Након тога уписује Факултет музичке уметности у Београду, одсек дириговање, у класи професора Станка Шепића. Од 1995.године радио је са хоровима “Belcanto”, “Лола” као асистент Весне Шоуц, и хором “Cantantes”, са којим је 2004. године наступао на “Европском фестивалу духовне музике” у Лорету, Италија. Са поменутим ансамблима остварио неколико европских турнеја,аудио и ТВ записа поред наступао на свим хорским фестивалима у Србији. У средњој музичкој школи “Живорад Грбић» у Ваљеву предавао је предмет упоредни клавир. Током 2006. и 2007.године интезивније сарађује са Симфонијским оркестром РТС-а, Београдском Филхармонијом и Београдским филмским оркестром. Већ пету сезону ради као диригент и руководилац оркестарског ансамбла Позоришта на Теразијама. У том позоришту остварио је три премијере-“Пољуби ме, Кејт”, “A Chorus Line”, док се за мјузикл “Чикаго” поред свог примарног посла потписује и као аутор аранжмана, због чега је награђен годишњом наградом Позоришта на Теразијама у децембру 2006. године.