Царевцу у част

У Каменој сали Радио Београда откривено је попрсје Властимира Павловића Царевца, виолинисте и оснивача Народног оркестра Радио Београда. Промовисана је и монографија посвећена овом непоновљивом мајстору који је живот посветио виолини и српској народној музици.

"У лето 1929. године позвали су ме из Радио Београда да наступим са својим оркестром", говорио је Властимир Павловић Царевац.

Тако је почело време Властимира Павловића Царевца. Оформио је оркестар који су сачињавали лекари, правници, архитекте. И сам је одбацио каријеру адвоката да би живот посветио музици. Преживео је два Балканска и два Светска рата, логоре Бањицу и Дахау и прерастао у легенду о којој се говори са поштовањем.

"Царевац је био добар човек, али као шеф био је строг. Он је захтевао од сваког од нас да пружимо максимум у току свирања - подразумева се да онда није било грешке. Кад говоримо о њему можемо да кажемо да је то била једна величина која се не понавља", сећа се Бранко Белобрк, друга виолина у Оркестру "Царевац".

Интелигентан музичар, али и боем који је познавао народну музику и њено особено поетско биће, уједно и велики противник кафанског начина певања и свирања народне музике, створио је сопствени стил и сачувао од заборава многе народне песме и кола, дајући им посебан сензибилитет.

Својеврсно признање у виду попрсја које је уз звуке већ антологијског Свиленог конца, открио некадашњи колега Бранко Белобрк стигло је данас у Камену салу Радио Београда, као и у виду монографије Златно гудало, која читаоце детаљно упознаје са овим вансеријским уметником.