Чика Аца, глумачка мајка

МАЛО пре првомајских празника, 27. априла, навршило се дугих петнаест година од смрти Александра Ђорђевића, редитеља који је обележио први век Телевизије Београд, притом и значајног филмског и позоришног редитеља.

У последњих двадесетак година његовог плодног рада, у свим "форматима", била сам његов драматург. Радила сам на многим од 11 телевизијских серија ("Балкан експрес", "Бољи живот", "Срећни људи", нажалост не и на "Отписанима"), као и на много ТВ драма, којих је Ђорђевић режирао преко сто! Тако је било на филмовима, а у књизи, која ће бити објављена ове године, истакнућу куриозитет (од много неочекиваних догађаја у његовом богатом животу), а тиче се - позоришта.

"...Иако имам четрдесет година филмског и телевизијског стажа, ја имам много више, педесет година позоришног искуства - говорио је Аца, последње године свога живота, 2005, када сам снимила, по његовој жељи, готово 14 сати његових сећања.

-Као службеник Југословенског драмског позоришта, чекајући да се отвори Позоришна академија, добио сам један интересантан задатак: за премијеру "Краља Бетајнове", мене су, 3. априла 1948, обукли специјално за контакте са гостима и ушао сам у пространи хол старог ЈДП, са кожним корицама са грбом под руком. Имао сам задатак да замолим све присутне на отварању ЈДП, на премијери, да се упишу у књигу - елитно друштво, чланови Политбироа, партијски и војни функционери, дипломате. Чекало се на Титов долазак, чак је и почетак "Краља Бетајнове" био мало померен... Тек много касније, схватио сам да је то био дан када је Тито добио писмо од Стаљина, поводом Информбироа!..."

Плодан и успесима испуњен, живот Александра Ђорђевића, омиљеног редитеља, "чика Аце", како смо га звали, није био ништа мање сложен и ван професионалног деловања и светала студија и позорнице. Учествовао је, још као дечак (рођен је 1928) у пробоју Сремског фронта, био сведок и учесник преломних догађаја у Југославији и Србији у 20. веку. Режију (коју је и предавао, касније, на ФДУ) дипломирао је у класи Хуга Клајна, био стални редитељ Народног позоришта у Нишу, девет сезона... Дошао је на ТВ Београд, у авантуру, не знајући много о том "застрашујућем новом медију", у који га је Лола Ђукић гурнуо "ненаоружаног"... Остало је историја.

Много награда, као и она у Холивуду за ТВ драму "Чеп који не пропушта воду", понели су Ацини радови. Готово сви велики глумци, прошли су кроз режије Александра Ђорђевића. Многе од њих је он и "створио", па и прославио. У "јесени свога доба", како би рекао његов омиљени Френки бој (Френк Синатра, чију је песму "Мај веј" обожавао), Ђорђевић је, ауторски, сам разговарајући са гостима у програму, снимио драгоцени ТВ серијал "Деца филма", са свима, са којима је, док су били деца, сарађивао... Био је ту и Слободан Његић, дечак који је, у Ациној режији, бриљирао у филму "Недељом од девет до пет", по мом сценарију...

Имао је свеску, у коју је уписивао имена глумаца, да би сваком од њих дао шансу, у својим многобројним пројектима. Ту су били, равноправно, и глумци из унутрашњости, уз оне из "круга двојке". Никога чика Аца није заборавио. Био је "глумачка мајка", а нас, најближе сталне сараднике, обасипао је својим непресушним хумором и очинском бригом.

Надам се да ће све ово, Ацина сећања и наши текстови о њему, стати у једну књигу (издавач РТС), којој је сам дао наслов "Увек испочетка".

То је наш дуг.

Извор: Вечерње новости, 10. мај 2020.
Аутор: Драгана Бошковић