Промоција књиге "Црни глас за белу хартију"

Позивамо Вас на разговор о књизи Вулета Журића "Црни глас за белу хартију" у издању РТС Издаваштва који ће се одржати у среду, 21. фебруара у 13 сати у Галерији РТС, Таковска 10.

На представљању књиге радио драма о српским писцима које су емитоване на Радио Београду говориће историчар Предраг Ј. Марковић, новинар и уредник Горислав Папић, одговорни уредник РТС Издаваштва Драган Инђић и аутор, књижевник Вуле Журић.

Овом приликом вам преносимо уводну реч из књиге аутора Вулета Журића:

"  Пре десет година, позвала ме је Мелина Пота, уредница у редакцији Драмског програма Радио Београда и предложила ми да напишем радио-драму о животу Боре Станковића за време окупације Београда у Првом светском рату. Да парафразирам Цанета из „Партибрејкерса", тај позив није променио све, али су суочавања са новом формом и задатом темом заиста значајно утицала на моје даље списатељско путешествије.
Јер, не верујем да бих другачије схватао уметност причања приче и да у међувремену нисам написао седам радио-драма које су сада сакупљене у ову књигу, али се сигурно не бих оволико бавио животом и делима класика српске књижевности да 2007. нисам прихватио изазов и написао „Омчу од хартије".
Свих седам радио-драма које су сада пред читаоцем реализоване су у продукцији Драмског програма Радио Београда. Премијерно су емитоване у оквиру серијала „Звездана прашина", чији је циљ да слушаоцима, сем заплета, пруже и прилику да сазнају нешто ново о животу и прикљученијима историјских личности које су главни јунаци ових радио-драма.
Док сам прикупљао и изучавао грађу о времену у коме су живели, док сам детаљно ишчитавао све што су написали, преда мном се помаљала поразна истина како су, без обзира на векове, државе и друштвена уређења, сви „моји писци" били трагични јунаци драме коју ни у једном случају нисам морао измишљати.
Невоље, опасности, неспоразуми, радости и порази били су им исти, без обзира да ли су, попут Емануила Јанковића, хтели да крајем осамнаестог века покрену штампарију у Новом Саду, или су, попут Боре Станковића, писали за окупаторске новине да би спасили своју породицу од глади, или су пак, попут Бране Цветковића, током повлачења преко Албаније, имали снаге да засмејавају сапатнике.
Свих седам писаца о којима говори ових седам радио-драма били су истински јунаци временâ која им никако нису била наклоњена, а у пркос којима су створили дела која их чине бесмртним.
Емануила Јанковића и Брану Цветковића скоро да смо сасвим заборавили, Ускоковића и Ћоровића нисмо никада суштински прочитали, док Ракић, Станковић и Ћопић траже свежија и смелија тумачења.
Било би лепо када би им ово моје дијалошко чепркање по биобиблиографијама обезбедило неколицину нових читалаца.
Бавећи се малим радостима и великим невољама седморице српских писаца, ја сам се сусрео са величином модерности њихове уметности и бедом света који их је углавном презирао.
Управо зато, и поред толиких реплика „стављених у уста" многих, углавном историјских личности, међу којима ће се, у више радио-драма, појавити Бранислав Нушић и Стеван Сремац, најизразитији звук међу корицама ове књиге јесте дубока, мукла тишина.
Ту и тамо, прекинуће је зујање палилуских мува над одром Жарка Илића и Доситејево ударање билијарске кугле у некој пивници у Лајпцигу.

Писац
У Панчеву, маја 2017."

Више о издању можете прочитати овде.