Издаваштво - некад и сад

Ради унапређења рада и рационалнијег пословања, крајем прошле године РТС Издаваштво, Галерија РТС и Редакција за историографију РТС обједињене су у организациону целину под називом БАШТИНА И КУЛТУРНА ПРОДУКЦИЈА РТС, с идејом да се међусобно потпомажу и допуњују.

Поред досадашњих, РТС Издаваштво обављаће и послове везане за акцију КЊИГА СОЛИДАРНОСТИ, оснивање и развој електронске библиотеке, као и организовање и публиковање тематских расправа у форми јавних трибина, округлих столова и сл. (у сарадњи са професионалним удружењима и организацијама).

У Радио-телевизији Србије издавачка делатност обавља се дуже од пола века, највише у Центру РТБ за истраживање јавног мнења, програма и аудиторијума, али и у Другом, Трећем и Драмском програму Радио Београда, као и у Редакцији за историографију Телевизије Београд. Пуну афирмацију стекла је седамдесетих година, када почиње да излази часопис „РТВ теорија и пракса", са истоименом библиотеком, а врхунац овог периода представља „Језички приручник РТБ", објављен 1991. године.

После застоја деведесетих година, издавачка делатност се обнавља 2002. године, када је објављена књига „Пустолов" Владимира Андрића (четири издања), која је проглашена за најбољу књигу за децу и младе - награде „Политикин забавник" и „Невен" - и уврштена у школску лектиру.

Наредних година осмишљене су и профилисане бројне и разноврсне едиције и библиотеке. Једна од њих је нова серија библиотеке „РТВ теорија и пракса" у којој су, између осталих, објављене књиге: „Екран српске музике" Снежане Николајевић (распродато), „Спотови носталгије" Зорице Јевремовић (распродато), „Музика као примењена уметност" Варткеса Баронијана, „Естетика радиофонске режије" Радослава Лазића, „Естетика телевизије", Томислава Гаврића, „Између политике и тржишта - Популарна музика на Радио Београду у СФРЈ" Јелене Арнаутовић. „Европско медијско право и заштита националног интереса" Стевице Смедеревца...

У међувремену, усвојен је Правилник о издавачкој делатности и именован је Издавачки одбор РТС-а, како би се још више подигао квалитет издања, уз настојање да, кад год је то могуће, трошкови буду покривени продајом.

Програм издавачке делатности првенствено је усмерен ка делима која се баве радијом и телевизијом са медијског, развојног и историјског становишта, а затим и ка објављивању дела занемарених аутора, као и публиковању необјављених рукописа наших значајних писаца.

У издавачкој делатности РТС-а посебну пажњу заслужује едиција „RARA", у којој објављујемо обновљена, критичка издања драгоцених књига из нашег културног и научног наслеђа, којих дуго није било у нашим књижарама. Оригинални текстови праћени су критичким предговором, како би се јасније, тачније и праведније вредновало публиковано дело и писац.
До сада су објављене књиге: „Принципи историје" Божидара Кнежевића (распродато), „Пољска привреда у народним пословицама" Милана З. Влајинца, „Успомене балканског дипломате" Чедомиља Мијатовића (распродато), „Народна педадогија у Срба" Јована Миодраговића, „Србија и Порта после бомбардања Београда" Јована Ристића, „Дневник" Милана Ђ. Миличевића, „Тајна информација о снази и стању кинеске државе" Саве Владиславића (два издања), „Слом и васкрс Србије" Косте Стојановића и „Српске школе" Радослава М. Грујића. 

Користећи богатство наших актуелних програма и програмских архива, поједине емисије из два (електронска) медија пребацили смо у трећи (штампани). Тако је настало неколико антологија радио и ТВ драме, али и мноштво књига: „Ти, можда, мислиш другачије" Драгана Бабића, „Дете је отац човека 1-5" Светлане Ненадовић, „Књига о џезу" Јадрана Ерчића, „Гости из прошлости" Симеона Костова, „Гласови неумрли" Драгомира Брајковића, „Све што (не)кажем, погрешно је" Неде Валчић-Лазовић, „Године гнева" Горана Цветковића, „Спортски споменар" Мирослава Нешића, „Београд вечити град" Александра Диклића (шест издања)...

Настојећи да нашу прошлост сачувамо од заборава, објавили смо и више књига сећања и промишљања појединих РТВ стваралаца: „Невидљиви сапутник" Мирослава Митровића, „Зум на чело" Ненада Ристића, „Мали радио у великом радију" Петра Жебељана, „А где је ту музика" Милоша Милосављевића, „50+50" Драгутина Ганета Милановића, „Историја радиофоније у три епохе" Мирослава Јокића, „Откривање звука" Милосава Митровића, „Била сам сведок" Милице Стојковић, односно монографије: „Синиша Павић, с.р." Жарка Јокановића, „Дечји хор Радио-телевизије Србије" Александре Паладин, „Фотографија и телевизија" Љубинка Кожула...

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво