Из наших истраживачких извештаја

ПРОГРАМСКИ АФИНИТЕТИ ГЛЕДАЛАЦА ТЕЛЕВИЗИЈЕ

Нада Сенић, Славица Јосифовић

Почетком марта 2009, Центар РТС за истраживање јавног мнења, програма и аудиторијума спровео је истраживање о програмским афинитетима гледалаца телевизије и заинтересованости телевизијског аудиторијума за услугу Видео на захтев (Video on Demand). Испитивање је спроведено техником телефонске анкете помоћу компјутера (CATI Computer Assisted Telephone Interwieving) на репрезентативном узорку од 1600 лица, старости између 15 и 64 године.

Аудиторијум појединих врста програма одређен је према јасно израженој заинтересованости за програмске жанрове,  без обзира на којем се ТВ програму емитују. Код већине програмских врста показано интересовање веће је од конкретне гледаности, јер су за њихово гледање важни и термини, тематски оквир и начин презентације садржаја. Но актуелна гледаност, ипак, код посебних жанрова, садржаја и друштвених догађања обухвата и оне који се за такву програмску врсту не интересују.

Део основних налаза:

• Највеће и релативно уједначено интересовање (између 65.5% и 60.5%), гледаоци телевизије показују за образовно-научни програм, музички, домаћи филмски, домаћи играни серијски, квиз емисије и стране филмове.
• У структури потенцијалног аудиторијума програмских врста, највеће скупине се, будући да је реч о масовном аудиторијуму, образују из иначе највећих структурних сегмената становништва. Тако су гледаоци са средњом школом најбројнији у аудиторијуму, а релативно уједначено учешће гледалаца према подручјима. Разлике у таквој општој слици, ипак, постоје, а посебно по заступљености старосних група, где се на пример, уочавају генерацијске разлике у интересовању за поједине музичке врсте.
• Значајан део телевизијског аудиторијума (61.6%) заинтересован је за концепт услуге Видео на зaхтев. Највише афинитета показују млади од 15 до 24 године и високо образовани гледаоци.
• Скоро сваки други гледалац телевизије исказује интересовање за емисије РТС-а из ранијих периода, којих се радо сећају и које би волели поново да гледају, што би им услуга Видео на захтев и омогућила. Преко конкретних наслова гледаоци су показали не само интересовања и укус, већ и програмски доживљај који је, у ствари, део корпоративног имиџа РТС-а. Најчешће навођене су домаће игране серије, али би радо гледали и домаће филмове, дечји и образовно-научни програм.

 Видео на захтев је само једна од услуга IPTV-а која кориснику омогућава да из своје куће претражује и прати видео и телевизијске садржаје или филмске каталоге. Ова интерактивна дигитална телевизија омогућава гледање ТВ програма како на рачунару, тако и на телевизору, путем широкопојасног (broadband) приступа Интернету. То значи да ће нпр. гледалац моћи да наручи емисију из редовног програма РТС-а, коју је пропустио или жели поново да је гледа. Такође, моћи ће из посебног каталога да  бира и гледа емисије из богате архиве РТС-а.

МОБИЛНА ТЕЛЕВИЗИЈА У СВЕТУ

Аутор: Даница Добросављевић,  децембар 2008.

(резиме извештаја)

Мобилна телевизија је кључни пример дигиталне конвергенције између мрежа, уређаја и садржаја, који може да отвори нове могућности за емитере, продуценте, произвођаче опреме и пре свега за кориснике. Довођење аудиовизуелног садржаја до персоналних мобилних уређаја чини да мобилна ТВ постаје високовреднован иновативни сервис. Он омогућује корисницима да гледају ТВ не само када су покрету и било где, већ да праћење програма „персонализују"  тако што ће појединим ТВ садржајима одредити, односно одложити, време емитовања према својим потребама и жељама.

Мобилна ТВ ствара, осим тога, и друге многобројне могућности за инвестиције и отварање нових радних места у свету, па тако и Европи.  Резултати бројних, скоријих пилот истраживања која су спровођена у Европи и у свету, сугеришу да постоји висока заинтересованост међу потенцијалним корисницима за нови сервис. Светско фудбалско првенство у Немачкој 2006.године, спортски догађај који традиционално бележи високу гледаност, било је права прилика за пробно емитовање мобилне ТВ. Врло брзо су уследила лансирања првих комерцијалних сервиса у појединим земљама.

Мобилна ТВ већ је расположива преко постојеће 3G целуларне инфраструктуре, односно треће генерације мобилне мреже. Послужила је као добар пут за лансирање новог сервиса у иницијалној фази, а оператерима олакшала развој односа између корисника и потенцијалних провајдера. Пилот истраживања спроведена у неким земљама показала су да ова мрежа није довољна за цео спектар могућности које ће понудити будућа мобилна ТВ и да не може да изађе у сусрет њеним посебним захтевима.

Овај извештај је фокусиран на различите аспекте новог сервиса. Циљ је да широком спектру корисника и стваралаца у области радиодифузије, омогући да стекну основни увид у  заједничку стратегију развоја мобилне ТВ у Европи, резултате истраживања, предочи могуће баријере, информише о заједничком пројекту и другом акцијама у дугачком ланцу послова који воде реализацији новог медијског изазова.

МОБИЛНА ТЕЛЕВИЗИЈА У ЕВРОПИ ПОСТАЈЕ СТВАРНОСТ

Мобилна ТВ је, у најширем смислу, трансмисија традиционалног /линеарног  или временски одложеног аудиовизуелног садржаја (Mobile VOD)* до мобилног уређаја. Овај иновативни сервис уједињује персоналне мобилне комуникације, које су део једног од најдинамичнијих европских тржишта, и обиље и различитост аудиовизуелног сектора. Мобилна ТВ представља изузетно велики потенцијал у разним гранама на глобалном нивоу, а Европи омогућује да задржи и увећа своје вођство у мобилној технологији и сервисима.

Интересовање за мобилну ТВ расте убрзано од 2005. године. Комерцијална мобилна ТВ већ постоји у неким земљама Европе, али су такви сервиси или недавно лансирани или су у својој пилот фази. У Италији је маја 2006.године лансиран национални сервис 3 Italia и данас се процењује да има око милион претплатника мобилне ТВ. У Финској је комерцијални сервис лансиран јуна 2007. г, док је у Немачкој  „Mobiles Fernsehen" почео са радом јуна 2006. г. у време Светског фудбалског првенства. Први пробни покушаји у Француској обављени су 2006, а почетак националног сервиса мобилне ТВ одложен за 2007 годину. У Мађарској је 1.децембра 2008.г. лансирана DVB-H платформа за мобилну ТВ. У другим земљама Европе урађена су пилот емитовања мобилне ТВ у 2007. години.

*Mobile VOD- Mobile Video on Demand: омогућује корисницима да видео садржај преузимају са мобилне мреже у термину који изаберу. Могуће је сачувати садржај у уређају и одгледати га било када, чак и када нема конекције са мрежом.