„Гудачи у галерији": Дејан Млађеновић - "Само виола"

Шест свита за виолончело соло Ј.С.Бах је највероватније компоновао између 1717. и 1723. године у Кетену и њима створио дела која спадају у експресивно најинтензивнија и технички најсложенија остварења барокне инструменталне музике уопште. Све свите су писане у 6 ставова, са уводним прелудијумом и стандардизованим редоследом игара (алеманда, куранта, сарабанда и жига), којима су додата два менуета, два буреа или две гавоте. У свакој је Бах показао  несвакидашњу маштовитост и вештину да на једном гудачком инструменту постигне величанствене полифоне ефекте и креира врхунска дела интензивне и звучне и изражајне снаге.

Свите за виолончело соло, пренесене у регистар виоле, показују колики су камелеонски потенцијали Бахове музике, која се са лакоћом и без утицаја на њене суштинске вредности прилагођава различитим звучним околностима. У новије време међу стручњацима су се чак развиле дискусије о томе да ли је Бах, када их је писао, имао на уму виолончело какво данас познајемо, или инструмент који је много ближи виоли - неку врсту велике виоле, или violoncello da spalla (виолочело за раме). У сваком случају, транспоноване у регистар виоле, за октаву више, ова мајсторска остварења не губе ништа од своје изражајне снаге и дејствености.

До савременог доба, мало је стваралаца у историји музике разумело сложеност, необичност и богатство звука виоле - вековног носиоца алтовског гласа у гудачима, инструмента специфичне средишне позиције у гудачком регистру, који је најчешће добијао улогу учесника у пратњи. Тек од 20. века виола постаје равноправни носилац солистичке улоге са својим већ етаблираним сродницама, а један од аутора који су томе допринели јесте и српски савремени композитор Дејан Деспић. Он је 1979. године написао Монолог за виолу соло, још једно медитативно остварење које као да излази из звучног света Бахове музике и са њим се на особен начин спаја.

Дејан Млађеновић (Краљево, 1961) свестрани је уметник који, равноправно са солистичком, развија и каријеру камерног музичара и чији репертоар обухвата дела широког стилског и временског распона, од барока до модерног доба. Бави се и педагогијом и редовни је професор виоле на Факултету музичке уметности у Београду где је завршио и основне и последипломске студије у класи професора Петра Ивановића. Био је и професор гудачког квартета на Академији уметности у Новом Саду. Радио је и као уметнички руководилац камерног ансамбла Камерата академика и био члан гудачког трија Голдберг.

Студирао је и на Париском козерваторијуму (Conservatoire National Supérieur de Musique) као стипендиста француске владе, где је и магистрирао у класи славног Жерара Косеа, а усавршавао се код неких од највећих виолиста нашег доба (Јурија Башмета, Григорија Жислина, Џесија Левина, Емануела Вардија и Ривке Голани).

Добитник је бројних признања међу којима су: Награда Удружења музичких уметника Србије за најбоље концертно извођење године (1994), специјална награда на Првом међународном такмичењу виолиста одржаном на Конзерваторијуму Чајковски у Москви (1994), награда за извођења савремених дела на Међународној трибини композитора коју је освојио четири пута, као и награда у категорији Албум године часописа „Музика класика", која му је додељена за двоструки компакт-диск Sei solo са снимцима три сонате и три партите за виолину соло Ј.С.Баха (2018).

Осим што редовно наступа у Србији, Дејан Млађеновић има развијену и међународну каријеру и свира на најугледнијим концертним подијумима код нас и у свету. Гостовао је у Француској, Израелу, Шпанији, Норвешкој, Грчкој, Италији, Румунији, Немачкој, Русији, Швајцарској, Аустрији, Данској, Великој Британији и САД.

Посебно је посвећен извођењу савремене музике, посебно домаће и многи композитори су му, инспирисани његовим музицирањем, посветили своја дела.

Уредник програма и преноса је Бојана Жижић.