17. Међународно бијенале керамике

Упркос тешкој материјалној ситуацији у којој се налази УЛУПУДС, култура и уметност у овој земљи, уз велики ентузијазам, позитивну енергију, креативност наших чланова, ове манифестације су по квалитету уметничких радова и броју излагача одржале завидан ниво.

Интересовање за ову изложбу, која је поред Тријенала керамике је релевантна домаћа манифестација која промовише врхунску уметничку керамику насталу у последње две године, не јењава. Преко три деценије, на овој изложби уз најеминентнија имена, вишеструко награђиваних и признатих аутора, излажу и младе генерације, нове наде српске керамике које су стасавале угледајући се на старије колеге, стварајући своје аутентичне уметничке рукописе.

Савет изложбе је имао лак задатак, јер су експонати свих 26 чланова Секције за уметност и дизајн керамике и стакла УЛУПУДС и четворо колега из Швајцарске заслужили да буду на овогодишњој поставци. Александра Милетић и Јелена Милетић кокетирајући са оп-артом, стварају оптичку илузију и посматрач има утисак да се њихове скулптуре покрећу. Традиционално добру и незаобилазну утилитарну керамику-чиније и тањире представили су: Дејан Степановић, Мирољуб Драмићанин и Игор Милићевић.

Када се удруже машта и креативна идеја, вештом руком вођени настају у различитим керамичким техникама: монументални стилизовани чајници (Лана Тиквеша), порцелански гоблени и слике (Љубица Јоцић Кнежевић), амбалажа за козметику (Јасмина Пејчић), ретро верзија украсног тањира на постољу из 80-тих година 20. века (Наталија Бањац). Велимир Вукићевић нас је и овога пута оставио без даха својим савршеним порцеланским креацијама, које су беспрекорно технички изведене остављајући утисак да пред собом имамо растворену кутију или неку мекану тканину.

Жива и нежива природа, њена богатства и ресурси, биљни и животињски свет, непресушна су инспирација уметника. Татјана Закић и Лариса Ацков нам шаљу поруке упозорења о начину на који се опходимо према природи. Једноставне, прочишћене форме белих фризова Уроша Тодоровића се супротстављају оштрим, робусним, сивим композицијама Милослава Павелке.

Благодети које нам пружа природа представиле су на јединствен начин, свака у свом препознатљивом маниру: Биљана Ракић, Драгана Васиљевић Марковић и Наташа Василић. Људском фигурацијом су се бавиле: Гордана Китак (мултипликовани мушки и женски торзо уз шестокраке звезде), Елизабета Перић (злослутна "богиња" са бумерангом) и Слободанка Лазовић (фриз стилизованих женских портрета).

Снажан ауторски израз и препознатљив стил којим Сања Сремац и Раденко Аднађ граде своје форме у техници каменине је и на овој поставци дошао до изражаја. Ведре пастелне боје и колорит су заједнички именитељ радова Татјане Дејановић, Миње Ђурђевић и Ане Лазић.

Техничко савршенство, смелу идеју, снажну поруку, зналачко комбиновање порцелана и еластичног влакна је и овога пута успешно спојила у зидној инсталацији Катарина Лазић Васиљевић. Радови са симпозијума из Ареуса, колега из Швајцарске (Jens Balkert, Suzy Balkert, Jacques Vatre i Rita Muller) у техници terra sigillata су се савршено уклопили са радовима домаћих уметника.