О Марини

Збирка интервјуа и текстова о Марини Абрамовић, једној од најпознатијих концептуалних уметница света, ауторке Наташе Марковић, представљена је на Београдском сајму књига.

Збирка интервјуа и текстова о Марини Абрамовић, једној од најпознатијих концептуалних уметница света, у издању издавачке куће Плави јахач, представљена је на Београдском сајму књига.

Наташа Марковић, ауторка зборника рекла је на конференцији за новинаре да та књига открива "најекстравагантнија лица и засенчена места" из живота контроверзне уметнице.

Марковић је навела да је књига збирка тридесет седам интересантних и интригантних текстова о Марини Абрамовић објављених у различитим домаћим часописима, које је сачинило двадесет пет домаћих аутора.

"Својим чувеним перформансима у којима је испитивала границе физичке и менталне издржљивости, привукла је пажњу уметничке јавности и заслужила значајно место у историји уметности", рекла је Марковић.

Она је додала да је Марина Абрамовић почела да поставља авангардне перформансе 1975. године у Студентском културном центру и да је уз Новака Ђоковића и Емира Кустурицу најпознатија личност са ових простора у свету и апсолутна представница новог времена.

"Звезда модерне уметности и перформанса Марина Абрамовић тренутно ради на највећем перформансу у Москви, у галерији "Гаража" Романа Абрамовича", казала је Марковић.

Према њеним речима, један од највећих циљева издавачке куће Плави јахач је да доведе уметницу у Београд, а већ јој је послато писмо у коме је Драган Ђилас, градоначелник, позива да буде гост Скупштине града.

Плави јахач за новембар припрема монографију "Кад Марина Абрамовић умре", Американца Џејмса Весткота.

Испцрпљивање тела посталало је основна карактеристика уметности Абрамовићеве која у својим перформансима користи и ножеве којима се повређује, а публици оставља и могућност да пуца у њу или да је реже жилетима док седи без одеће.

Пред публиком је умела да гута таблете за лечење шизофреније доводећи себе у непредвидива психофизичка стања. Марина Абрамовић једина је с подручја Балкана уврштена у анкету америчког магазина Тајм о најважнијим уметницима који су обележили 20. век. Чест је гост њујоршког музеја модерне уметности - МоМА.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 30. септембар 2024.
7° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи