О Србима у Аустрији

Проф. др Волфганг Рорбах, аустријски филолог, економиста и историчар српских корена, редовни професор на медицинским и економским факултетима у Бечу, Новом Саду и Београду, бивши кошаркаш репрезентације Аустрије,  одржао је предавање у Инсбруку на немачком и српском језику на тему „На трагу Срба у Аустрији".

Предавање је отворио отац Видослав Вујасин, a међу гостима су били и Зоран Јеремић, генерални конзул Републике Србије у Аустрији, Ђуја Тешановић, прва жена странац која је добила место у Скупштини града Салцбурга, Антон Бауер, представник Аустријског интеграционог фонда, као и део српске омладине из Инсбрука и Тирола.

Проф. др Волфганг Рорбах одржао је занимљиво предавање на тему српске историје и културе у којем је изнео чињенице у вези са раном историјом српског народа, а посебан акценат ставио на вредности и историјске догађаје које повезују два народа.

Између осталог, проф. Рорбах је нагласио да, ако Срби у Аустрији негују свој матерњи српски језик, то ће се позитивно одразити и на њихов други језик, у овом случају немачки. Из тог разлога је проф. Рорбах похвалио издавање часописа Споји! на српском ћириличном писму и додао да је још давне 1745. године Марија Терезија дозволила Србима да штампају књиге на српском језику и да су у даљем току историје Срби били привилеговани међу аустријским кнежевима.

Рорбах је објаснио да су Срби у Аустрију дошли давне 1524. године током битке у Мохачу и да у аустријским архивима од 1683. године постоје записи Срба, који су тада већ живели на тим просторима.

Такође је објаснио назив „Ratz" од „Ratzenstadl" (Раценштадл) за српски народ које води порекло од немачког назива за Рашку, што значи да су Срби тада названи Рашчанима, по Рашки, која представља српску изворну државу.

У том контексту је објашњен и назив „Tschusch" (Чуш), који у овом смислу није негативан назив, јер потиче од времена када су Срби  стражарили на граници Аустро-Угарске и Османлијског царства, када су један другом добацивали „чујеш", када се нешто чудно у близини границе догађало. То Аустријанци нису лепо разумели, па је настао и овај назив („Tschusch") за Србе на том поднебљу. Рорбах је додао да и данас постоје Аустријанци српских корена, који носе презиме Tschusch или Ratz односно Ratzinger.

Рорбах је истакао значај младих Срба повратника, који ће своје знање и радне навике, које су стекли на светским факултетима пренети својој отаџбини и тако је унапредити. У том смислу важну улогу игра и Аустрија, која је данас највећи инвеститор у Србији, а са којом имамо дуговековне историјске односе.

На свом матерњем српском језику испричао је своје сећање на легенду српске кошарке Радивоја Кораћа, против кога је играо 1969. године у Београду, додајућу да никада није видео бољег играча. Испричао је и како је дошло до брака његове мајке, Српкиње, и оца, Бечлије, и како је његова мајка била најстарија српкиња у Бечу са своје 94 године.

Човек, који у себи носи два срца, аустријско и српско, аутор је књиге На трагу Срба у Бечу.