Славимир Стојановић Футро до 1. новембра

Комбинација слогана, инсталација и објеката, са личним порукама карактеристичног апсурдног хумора чини поставку Славимира Стојановића. Футро свет је "антидепресив" у којем су сви стандарди и визуелне конвенције окренуте наглавачке. Изложба је реализована је у оквиру Десете недеље страних култура у организацији ФИЦЕП-а (Форума страних институција културе у Паризу).

Славимир Стојановић се бави феноменом шуме у масовним комуникацијама, проистеког из превелике количине непотребних порука и информација, каже се између осталог у пропратном тексту изложбе. Језиком масовних комуникација саопштава интимне, емотивне поруке, које на тај начин добијају димензију озбиљног али питког и, пре свега, забавног.

Славимир Стојановић, рођен је у Београду 1969. године, данас је најпознатији српски дизајнер у Европи. Стојановићев рад у домену визуелних комуникација, дизајна и адвертајзинга, добио је велики број светских и домаћих награда и признања укључујући Епика (Epica), Креста (Cresta), Клио (Clio), Еуробест (Eurobest), Кан (Cannes), Глобал (Global Award), Голден Драм (Golden Drum), АДЦ, ТДЦ, Брумен, Грифон ...

Радови Славимира Стојановића су део колекција у музеју Помпидоу у Паризу, Музеју уметности и рекламе у Хамбургу и у музеју плаката у Варшави. Представљен је у Тахеновој књизи  Савременог графичког дизајна (Contemporary Graphic Design)и  књизи 30 нових мајстора плакатног дизајна (30 New Masters of Poster Design) у издању америчког Рокпорта (Rockport).

Студирао је у Београду, Гетеборгу, Љубљани, боравио у Њујорку, крајем деведесетих се сели у Љубљану. Данас живи и ради у Београду. Иначе, дизајнерску каријеру је почео као арт директор у С-Тим Битс Сачи & Сачи Адвертајзинг Балканс ( S. Team Bates Saatchi & Saatchi Advertising Balkans). Заслужан је за препород српског графичког дизајна и рекламе. Стојановићев рад у Сачију је такође донео многе значајне међународне награде, а сам Стојановић је постао један од најхваљенијих дизајнера у Централној Европи.

"Југославија се у рату распадала а ја сам схватио да непотребно губим време и енергију на Београдском универзитету. Нисмо имали компјутер на Академији и онда сам у лето 1992.године отишао код ујака у Шведску", изјавио је Славимир Стојановић. Припадник је емиграције деведесетих, али никада, заправо, далеко од Београда.