Примедбе на пописни процес у Мађарској

У Мађарској су упитници за попис достављени свим домаћинствима до 30. септембра, а од 1. до 31. октобра домаћинства посећују пописивачи. Путем интернета упитник је могуће попунити до 16. октобра, а на папиру, грађани га могу попунити сами или уз помоћ пописивача. До сада је путем интернета попуњено преко 5% укупног броја упитника. У Будимпешти је електронским путем упитник попунило 8 % грађана. На питања о националној припадности, матерњем језику, вероисповести и здравственом стању, одговори нису обавезни. Упркос томе, власти у Мађарској најављују да ће финансирање мањинске културе и могућност формирања мањинских самоуправа условити бројчаним стањем мањина исказаним на попису.

Српске недељне новине, Земаљска самоуправа и Српска будимпештанска самоуправа појачавају кампању како би се што већи број грађана изјаснио о својој српској народности, српском матерњем језику и српској православној вероисповести.

Петар Ластић, директор Српског института из Будимпеште, један је од учесника трибине коју је Српски клуб у Будимпешти организовао 6. октобра, како би припадници српске заједнице међусобно разменили податке са терена и истакли основне проблеме.

„Раније смо имали проблема да пописивачи нису попуњавали рубрике о националној припадности наших људи или су код вероисповести уносили општу одредницу „православан". Слични проблеми се јављају и приликом овог пописа па скрећемо пажњу наших људи да буду упорни и да проверавају како пописивачи попуњавају упитнике", каже Петар Ластић.

Преводи упитника на језицима мањина и на светским језицима (укупно 15), и на српском језику, доступни су на сајту Статистичког завода и код пописивача. Међутим, упитници се не могу попунити на језику мањина, већ искључиво на мађарском. Такође, за попуњавање на интернету су доступни само мађарски упитници.

„Преводи не служе за гарантовање мањинских права у области јавне употребе матерњег језика, него имају функцију да помогну попуњавање мађарских упитника у случају особа које имају потешкоће са разумевањем мађарског текста, дакле мањински језици практично имају статус страног језика", истиче Ластић који је редакцији Програма за дијаспору приложио списак досадашњих примедби са терена.

Примедбе на пописни процес у Мађарској

1. Немогућност попуњавања упитника на језицима мањина, па тако ни на српском језику.

2. При електронском попуњавању одговора на питање о вероисповести јавља се више понуђених одговора у случају СПЦ, међу којима има и оних који су непознати овдашњим Србима , односно нису понуђени неки облици назива који се традиционално користе у српској заједници. У отворену рубрику можете уписати искључиво један од тих понуђених одговора. Питање је и како ће се третирати ти разни називи при сумирању резултата пописа, да ли ће се одвојено сабирати и исказивати умањени број наших верника.

3. При попуњавању помоћу пописивача, дешава се да се за вероисповест уписује општа одредница (православан), иако према упутству за попуњавање треба конкретизовати назив верске заједнице (српска православна).

4. За малолетне особе (значи не само за децу испод 14 година), ако бораве у Мађарској без родитеља (нпр. средњошколци) траже писмено изјашњавање родитеља о националности, матерњем језику, вероисповести што је у сукобу са прописима који овакву процедуру прописују само за децу испод 14 година и то у погледу свих питања, не само у погледу сензитивних података.

5. На многим местима пописивачи форсирају попуњавање на папиру, пошто једино за те упитнике добијају надокнаду, хонорар.

6. За сада још нисмо добили податке о томе да пописивачи код припадника мањина форсирају да се не одговори на питање о националној припадности и матерњем језику пошто није обавезно одговорити на ова питања, али на прошлом попису је било те праксе која је ишла све дотле да ни на инсистирање пописане особе нису желели да попуне ове рубрике. На основу припрема за овај попис очекујемо да се неће поптпуно раскинути са овом увреженом праксом штетном по мањине. (Раније је било тога да су неки пописивачи чак унапред попунили ове рубрике да „уштеде" на времену, наравно уписујући мађарску националност коју су најчешће очекивали као могући одговор.)

7. Мада централа статистичког завода у својим материјалима препоручује да се у деловима насеља где је већа концентрација припадника мањина ангажују пописивачи који говоре језик мањине, са терена су стигле информације да у појединим насељима локални бележник који је задужен према закону да организује попис у месту, нерадо прима припаднике мањина за пописиваче, истичући да су мањинци због свог порекла „пристрасни" и да треба избегавати њихово ангажовање. Изгледа да су припадници „специфични" људи, а Мађари у Мађарској специфичан народ који не може бити пристрасан. Очигледна дискриминација коју је тешко доказати због тога што се све то јавља усмено и што се не води евиденција о националности пописивача.

8. Понегде неки од наших људи (досељеника) нису добили упитнике што треба да се надокнади, иначе могу бити случајно изостављени из пописа.

9. Код питања о језику који је у употреби у породици или са пријатељима омогућена су само два одговора, а у стварности код многих породица се јавља и по три језика (српски, мађарски и неки трећи нпр. енглески, хрватски, грчки, бугарски, немачки, француски...) Због тога може евентуално да изостане српски.

10. У медијима у Мађарској је у току оштра антисрбијанска (антисрпска) кампања поводом српског закона о реституцији, догађаја у Темерину, истраживања партизанских одмазди и репресија 1944/45 („над Мађарима у Војводини"), поводом једног још неразјашњеног вишеструког убиства међу бескућницима на периферији Будимпеште, поводом пописа становништва у Србији из аспекта мађарске мањине итд. То може да неповољно утиче на изјашњавање делимично асимилованих особа или људи у мешовитим или из мешовитих бракова у корист (и) српске народности, српског матерњег језика, коришћења (и) српског језика, српске православне вероисповести.

9. У односу на прошли попис, питања у вези са националношћу, матерњим језиком су промењени тако да сами по себи утичу у правцу смањења броја особа које ће се изјаснити „у корист" неке мањине, њеног језика и културе. Тако се претходно неутрални абецедни редослед свих народности мења у корист мађарске, а код цркава искаче у први план римокатоличка (нпр. бугарски католици се нуде пре православних Бугара, а римокатолици пре грко-католика (то су унијати), те постоји и категорија просто католика без даље одреднице). Док се на претходном попису није постављала хијерархија унутар изјашњавања о националности у случају вишеструке (сложене) припадности, сада су омогућена два хијерхизована одговора (на првом и другом месту), а у вези са културом на овом попису већ нема питања, иако су се прошли пут баш у овој категорији највише њих изјашњавали „у корист" мањина.

10. Власти желе да коришћење неких мањинских права (нпр. избор локалних мањинских самоуправа) и финансирање мањинске културе услове (за сада) неким минималним бројчаним стањем мањинских заједница исказаних на попису. Иако су политички представници мањина протестовали против тих предлога, влада не одустаје од ових својих планова и тврдокорно се држи свог става. Проблем са оваквим предлогом је вишеструк: (1) закон о попису децидно прописује да се подаци из пописа могу користити искључиво у статистичке сврхе и да није обавезно одговорити на питање о националној припадности, па је јасно да би коришћење ових иначе и због необавезности одговора непоузданих података у друге сврхе било незаконито по нашој оцени, (2) резултати пописа и процене о броју припадника мањина у Мађарској су до сада увек показивали много веће разлике него у околним земљама или у земљама Европе, па је поузданост тих података несигурна и тако се они тешко могу сматрати обавезним критеријумом за уживање мањинских права, (3) током двадесетог века у Мађарској се одиграо велик број историјских догађаја на штету мањина (истребљење, насилно исељавање, депортирање, насилна размена становништва, добровољна размена становништва, вишедеценијска владавина десних и левих тоталитарних режима, ратови и ембарга против матичних земаља, осмишљена, често насилна асимилаторска политика власти) што је знатно смањио број припадника мањина, па би „узакоњавање" овако насталих прилика, бројки представљало неку врсту накнадног легализовања ових недела на штету мањина, (4) најављивање ових нових мањинских прописа уочи пописа становништва може про или контра да утиче на резултате пописа изазивајући реакцију мањинских установа и организација што истовремено може да угрози веродостојност података са пописа.

Петар Ластић, директор Српског института, Будимпешта

Будимпешта, 6. октобар 2011.