"Ковчежић успомена"

Српска књижевна задруга одабрала је да предсајамску "сезону" редовних недељних сусрета са медијима, да би представила нове књиге, "отвори" ретким и необичним делом "Ковчежићем успомена" епископа канадског Георгија (Ђоковића).

Популарност овог високог часника Српске православне цркве потврдила је препуна сала за скупове у Српској књижевној задрузи у којој је био значајан број угледних писаца и личности из културног миљеа.

Драган Лакићевић, главни уредник Српској књижевној задрузи, који је књигу објавио у елитној "Малој библиотеци" у тврдом повезу и у кооперацији са издавачком кућом "Источник" Канадске епархије из Торонта, нагласио је да је сам епископ тражио да се његова животна и духовна биографија од села Црњелова крај Бјељине, где се родио 1949. па до епископског трона у Канади, и његовог деловања у тој далекој земљи, опреми што скромније.

Лакићевић је оценио да владика приповеда на начин усмених казивача -једноставно, сликовито, искрено, а при томе духовито.

За књигу, коју је назвао албумом успомена аутора на путу ка Богу, Лакићевић је рекао да главне улоге у њој играју Георгијеви родитељи, световни и духовни.

Песник Рајко Петров Ного, аутор поговора, није желео да препричава сопствени текст али је констатовао да је за њега пријатно изненађење што је текст упечатљиво илустрован фотографијама које том "непретенциозном житију" дају колорит који је неопходан.

"Фотографије", казао је Ного, "показују боље из какве је породице потекао млади Ђорђе каснији монах Георгије у којој мери је то била патријархална, побожна средина у којој је рођен."

Епископ се осетио позван да одговори на могуће хипотетично питање зашто је савремени архијереј Српске православне цркве осетио потребу да за живота и у "доброј снази" напише своја сећања јавно износећи детаље из дечачких и младићких дана.

Према његовом уверењу, они који одаберу монашки живот "нису се одрекли света да би избивали из њега него да би тај свет и себе у њему привели Богу".

Владика је препознао да његови поступци као епископа Цркве вуку корене из његових формативних година и зато им се вратио кроз ову књигу, јер што бива старији све је више уверен да је његово људско лице подједнако важно као и званично епископско.