Монографија о митрополиту Иринеју

Монографија Митрополит Иринеј-Раде неимар слободног српства (1914. и 1999. године) објављена је поводом 25 година освећења манастира Пресвете Богородице Нова Грачаница на Трећем језеру код Чикага и десете годишњице смрти митрополита Иринеја, једног од заслужних што је раскол у Српској православној цркви у матици и у Америци заустављен.

У књизи су објављене беседе, преписке и посланице митрополита Иринеја, односно све оно што је писано њему и о њему, постојећи биографски и библиографски материјал.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је да је књига Митрополит Иринеј-Раде неимар слободног српства књига о нама-прича о нашим ранама, деобама и врлинама, који нас прате до данашњих дана.

Он је истакао да се књига бави личношћу кроз чији живот се прелама све што се дешавало са нама од Другог светског рата.

"Митрополит Иринеј није био посматрач, већ учесник свега што се дешавало. Он се замонашио како би допринео свом народу", рекао је Амфилохије.

Књижевник Антоније Ђурић истакао је да књига говори о човеку који је био "вулкан који хода, а уместо лаве избацивао је ужарене речи", био је калуђер, учитељ и педагог који је волео и поштовао своје ђаке.

"То је књига о нама, о Србима и трагичним деобама", рекао је Ђурић.

Mитрополит Иринеј био је немачки ратни заробљеник, учитељ и педагог резервни официр који је помогао да се превазиђу деобе између цркве у матици и дијаспори. По распуштању логора, отишао је у Енглеску, где је похађао богословску школу. Године 1950, дошао је у Америку и уписао се на Академију Светог Владимира у Њујорку, као и на Колумбија универзитет. Године 1953, дошао је у манастир Светог Саве, Либертивил, где је примио монашки чин и добио име Иринеј.

Митрополит Иринеј је у Сједињеним Америчким Државама исказао велику стваралачку енергију као градитељ српске цркве. Подигао је 1983. године манастир Пресвете Богородице, популарно назван Нова Грачаница у Сејдланду тј. на Трећем језеру и Дом за остарела лица. Митрополит новограчаничке епархије Иринеј је и иницијатор црквеног помирења које је обављено са патријархјом српским господином Павлом у Саборној цркви у Београду, у пролеће 1992. године. Бавио се и хуманитарним радом, међу првима је организовао прикупљање помоћи за отаџбину.

Приређивачи су протојереј Ставрофор Јован Тодоровић и протојереј Велибор Домић, док је издавач Богословски фонд Светог Саве Митрополије новограчаничке.