Српски репрезентативац првак света у кајаку

На Светком првенству кајакаша и веслача на морским таласима, учествовало је 100 такмичара из 20 држава. Саша Вујанић је бранио боје Србије, иако има аустралијско држављанство и у укупном пласману освојио шесто место на свету, а прво у свом рангу.

Веслало се на отвореном мору где се може лако залутати, на стази дугој 51 километар, а таласи могу да буду високи и до осам метара. Трку је водио читавих сат и по, а онда га је стигао тежак умор.

"Потрошио сам воду за пиће, нисам имао слане таблете за спречавање дехидрације и грчеви су почели да ме даве. Остали такмичари су ме сустигли и ја сам пао на шесто место. Мој пратилац Јарослав Турчан из Новог Сада је искочио из патролног чамца и додао ми воду, али ми је и саопштио као навигатор куда је најбоље да веслам даље", каже Вујанић.

Победио је за 3 сата и 48 минута.

„Ово је први пут да српска заједница директно помаже једног спортисту и ја сам захвалан нашим људима и фирмама, а пре свега мом навигатору Јарославу Турчану, који живи на Хавајима. Без помоћи мог народа не бих постао првак света у кајаку на морским таласима", искрен је Саша Вујанић.

Саша Вујанић је рођен у Сремској Митровици, где је на Сави освајао шампионске титуле у веслању. Бранио је боје Србије 2000. године на Олимпијским играма у Сиднеју и заузео седмо место. После тога, одлучио је да остане. Саша је отишао кући и вратио национални дрес, а потом дошао у Аустралију и редовним путем затражио визу за стални боравак, коју је добио као истакнути спортиста. То би једино, сматрао је, било поштено према земљи чији је грб носио. Живи са породицом у Кронали, члан је аустралијске репрезентације, професор и вођа спасилачке службе.

"Океанско веслање веома је узбудљиво. Поред великих, изазовних таласа и временских неприлика, догодило се да видим много ајкула, делфина и китова. Једна велика ајкула је прошла тик испод мог чамца на једном од тренинга, кад сам био два километра удаљен од обале. Добро се осећам у води, то је стална акција. Веслајући далеко од обале и поред великих стена где нема никога, чак ни рибарских чамаца, осећам се живљим и срећнијим. Само ја и океан... ", каже Вујанић.