Христос воскресе

У косовским селима рано одлазе у цркву, са собом носе јаја, један део поделе по цркви, а други после јутрења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом, па се ту сви омрсе. Где нема цркве људи се окупљају око "записа". Ту је долазио свештеник, ту су се делила јаја, секао колач, први пут мрсило, а мушкарци се договарали о литији која се носи сутрадан око села - да година буде родна.

Свуда, где живи српски народ, одлази се рано у цркву. Уобичајен поздрав је «Христос воскресе" - "Ваистину воскресе", и он се употребљава наредне седмице.

Кад се заврши служба у цркви, људи, жене, деца, свечано обучени, засели би око ње или у оближњим гостионицама или ливадама, ако је лепо време. Ту се поред јаја јело све од белог мрса и печеног меса. Пила се ракија и вино, играло и певало...

...Деца се изузетно радују Ускрсу и црвеним јајима, којима се туцају или их разбијају сребрним или обичним новчићима. Јајима се туцају и одрасли. Чије се јаје разбије, тај губи и предаје ономе који има јаче да се омрси.

Прво офарбано јаје чува се у кући годину дана и назива "чувар-кућа". Неко га носи на њиву и закопа са усевима, као жртву божанству које штити род, а други пак љуске од јаја бацају на мравињак да би кокошке обилато носиле.

Сремци месе посебан ускршњи колач, који зову "буздован", а у Шумадији се зове "витица". Витицу домаћин ломи уз ручак и дели свима говорећи: "Све нам крсло и васкрсло".

Верује се да на Ускрс не ваља заспати пре поноћи, јер ће се у противном спавати целог лета и ништа неће урадити.

И даље се верује да је небо отворено.

Из: Српски народни календар са цртежима Александра Дерока, аутора Драгомира Антонића и Миодрага Зупанца, Дерета, Београд, 1988.