Реч, песма и култура као мостови пријатељства између српског и норвешког народа

У организацији Савеза српских стваралаца Скандинавије и Српског друштва „Цар Лазар" из Драмена, од 16. до 18. октобра 2026. године одржана је ова значајна међународна културна манифестација, која је током три дана повезала књижевност, музику, ликовно стваралаштво, духовност и традицију.

Сусрети су окупили велики број књижевника, песника, уметника и културних радника из Србије, Црне Горе, са Косова и Метохије, као и српских стваралаца који живе и раде широм Скандинавије. Посебну вредност манифестацији дало је присуство норвешких пријатеља, представника културног и јавног живота, као и бројне публике која је својим интересовањем показала да српска култура има своје значајно место и далеко изван граница матичне земље.

Овогодишњи сусрети имали су и додатну симболику, будући да су одржани у сусрет великом историјском јубилеју – 110 година од успостављања дипломатских односа Србије и Норвешке.

Управо су овом манифестацијом, на симболичан и достојанствен начин, започете културне активности којима ће бити најављена и обележена јубиларна 2027. година. На тај начин, књижевност, уметност и културно стваралаштво постали су својеврсна увертира у годину посвећену дугогодишњем пријатељству, међусобном поштовању и сарадњи српског и норвешког народа.

Јер, историју односа два народа не чине само дипломатски сусрети и званични документи, већ и људи, њихова пријатељства, културна размена, заједничке вредности и трајна настојања да се међусобно боље упознају и разумеју.

 Свечано отварање у Амбасади Републике Србије у Ослу

Свечани почетак Четвртих српско-норвешких књижевних и културних сусрета уприличен је 16. октобра у просторијама Амбасаде Републике Србије у Ослу, чиме је манифестацији дат посебан значај и свечани карактер.

У присуству бројних књижевника, културних стваралаца, представника српске заједнице и уважених гостију, свечаност је протекла у атмосфери достојанства, срдачности и заједништва.

Присутнима се најпре обратио Бранко Димовић Димески, председник Савеза српских стваралаца Скандинавије, који је речима добродошлице званично отворио Четврте српско-норвешке књижевне и културне сусрете.

У свом обраћању Димовић је изразио искрену захвалност свим учесницима који су својим доласком, стваралаштвом и подршком допринели одржавању ове манифестације. Посебну захвалност упутио је Амбасади Републике Србије у Ослу на гостопримству, разумевању и подршци, Српској православној цркви, као и свим пријатељима, појединцима и организацијама који су помогли да се овај значајан културни догађај успешно реализује.

Нагласио је да одржавање сусрета четврту годину заредом представља потврду да су истрајност, заједништво и љубав према култури снажнији од свих удаљености и препрека.

Указао је да српска култура не сме остати затворена унутар сопствене заједнице, већ да је неопходно представљати је другим народима, отварати простор за дијалог, сарадњу и нова пријатељства.

Посебно је наглашена важност наставка оваквих окупљања, како би српски ствараоци у Скандинавији имали могућност да представе свој рад, размене искуства са колегама из отаџбине и допринесу да српска културна баштина буде видљивија и препознатљивија у норвешком и ширем скандинавском друштву.

 Амбасадорка Јасмина Митрић Марић: Реч као кључ који отвара врата пријатељства и сарадње

Посебну част свечаном отварању представљало је обраћање њене екселенције, амбасадорке Републике Србије у Краљевини Норвешкој, Јасмине Митровић Марић, која је срдачно поздравила све учеснике, књижевнике, уметнике и госте.

Амбасадорка је изразила задовољство што Амбасада Републике Србије има прилику да буде домаћин једног оваквог културног догађаја, наглашавајући значај континуираног рада на очувању и представљању српске културе у Норвешкој.

У свом обраћању посебно је указала на универзалну вредност књижевности и културног стваралаштва, као и на њихову способност да превазиђу језичке, географске и националне границе.

Реч је један од најважнијих кључева који отварају врата пријатељства, разумевања и сарадње међу народима. Управо та порука представљала је једну од централних мисли свечаног отварања.

Кроз књижевност се народи упознају, кроз уметност се приближавају, а кроз културну размену граде међусобно поверење и поштовање. Реч, као израз људске мисли, осећања и стваралачког духа, има снагу да споји и оно што је географски далеко, да приближи различите традиције и отвори нове могућности за сарадњу.

Амбасадорка је указала на важност оваквих сусрета не само за српску заједницу у Норвешкој, већ и за укупне културне односе Србије и Норвешке.

Посебан значај оваквих иницијатива огледа се у чињеници да оне доприносе јачању међусобног разумевања и представљају драгоцену допуну дипломатским, институционалним и другим облицима сарадње. Срдачним поздравима и речима подршке амбасадорка је пожелела успешан рад учесницима сусрета, уз уверење да ће ова манифестација наставити да расте и да својим садржајима обогаћује културни живот српске заједнице у Норвешкој.

 Свечани наступ певачке групе „Константин" из Ниша

Уметнички део свечаног отварања обележио је наступ певачке групе „Константин" из Ниша, чије је извођење унело посебну свечаност, топлину и емоцију у програм.

Својим препознатљивим вокалним изразом, складним вишегласјем и посвећеношћу неговању музичке традиције, чланови ове групе још једном су показали колико је српско музичко наслеђе богато и вредно.

Њихов наступ представљао је више од музичког програма. Био је то сусрет са духовним и културним коренима, са мелодијама које у себи носе историју, сећања, осећања и вековно трајање једног народа.

Након музичког дела уследило је представљање присутних књижевника и стваралаца из Србије, Црне Горе, са Косова и Метохије и из скандинавских земаља.

Била је то прилика да се учесници међусобно упознају, представе свој књижевни рад и најаве садржаје који ће током наредних дана обележити овогодишње сусрете. Разноврсност стваралачких израза и генерација показала је да српска књижевност живи и развија се на различитим просторима, али да је повезују заједнички језик, културно наслеђе и потреба да се кроз писану реч сачувају вредности које трају.

 Награда за животно дело амбасадорки Јасмини Митровић Марић

Један од најсвечанијих и најзначајнијих тренутака првог дана сусрета било је уручење Награде за животно дело Савеза српских стваралаца Скандинавије, која је ове године додељена њеној екселенцији, амбасадорки Републике Србије у Норвешкој, Јасмини Митровић Марић.

Ово високо признање додељено јој је за дугогодишњи рад, допринос књижевности и култури, као и за посвећеност неговању културних вредности и подстицању сарадње међу ствараоцима. Додела награде представљала је израз дубоког поштовања према њеном раду и настојањима да књижевност и култура заузму значајно место у повезивању људи и народа.

Посебна симболика овог признања огледа се у чињеници да је уручено управо у години која претходи великом јубилеју дипломатских односа Србије и Норвешке. На тај начин, награда је добила и ширу поруку – да су културна дипломатија, лична посвећеност и стваралачки рад важни темељи на којима се граде и чувају дугорочна пријатељства.

Свечани чин уручења награде дао је посебну тежину целокупној манифестацији, потврђујући да Савез српских стваралаца Скандинавије, поред представљања савременог стваралаштва, посебну пажњу посвећује и одавању признања личностима које су својим деловањем оставиле значајан траг у културном животу.

Први дан сусрета завршен је у пријатној атмосфери, разговорима и дружењу књижевника и гостију, уз размену утисака и нових идеја за будућу сарадњу.

 Драмен – празник културе, младости, музике и заједништва

Другог дана манифестације, 17. октобра, Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети настављени су у Драмену, у организацији и уз гостопримство Српског друштва „Цар Лазар", које је још једном показало своју посвећеност очувању српске културе, језика и традиције у Норвешкој.

Драмен је тог дана постао место сусрета различитих генерација, уметничких израза и културних традиција. Богат и садржајан програм окупио је велики број припадника српске заједнице, али и бројне норвешке пријатеље, који су својим присуством дали посебан значај овом догађају.

Речи добродошлице присутнима је упутила Маја Кољицки, председница Српског друштва „Цар Лазар", која је срдачно поздравила учеснике, госте, књижевнике, уметнике, родитеље и децу. Њено обраћање било је у духу заједништва, гостопримства и радости због поновног окупљања људи које повезује љубав према култури и традицији.

Посебан значај овог сусрета огледао се у учешћу најмлађих, јер управо деца представљају најлепшу потврду да културно наслеђе има своју будућност. Окупљање у Драмену још једном је показало да српска удружења у расејању нису само места повременог дружења, већ важни центри очувања националног идентитета, неговања матерњег језика, културе, обичаја и духовних вредности.

Истовремено, отвореност оваквих догађаја према норвешкој јавности потврђује да очување сопственог идентитета и успешно укључивање у друштво земље домаћина нису супротстављени процеси, већ могу представљати две подједнако важне стране културног живота.

 Деца Музичке школе „Сјан" одушевила публику

Један од најупечатљивијих делова програма у Драмену био је наступ деце из Музичке школе „Сјан" из Драмена. Велики број младих извођача представио се разноврсним музичким нумерама, показујући таленат, музикалност, труд и љубав према музици. Њихов наступ донео је посебну радост и свежину целокупној манифестацији.

Млади музичари су својом непосредношћу, искреношћу и умећем освојили симпатије присутне публике, која је њихове наступе наградила срдачним аплаузима. Управо су дечји осмеси, музика и радост заједничког наступа створили једну од најлепших слика овогодишњих сусрета. Наступ најмлађих имао је и снажну симболичну поруку.

Када деца одрастају далеко од земље својих родитеља и предака, свака прилика да се упознају са културним наслеђем, језиком и традицијом добија посебну вредност. Музика је у том процесу један од најприроднијих и најлепших начина повезивања. Она не захтева превод, не познаје националне границе и једнако снажно допире до људи различитог порекла.

Зато је учешће деце из Музичке школе „Сјан" представљало много више од пригодног уметничког наступа. Било је то сведочанство о значају улагања у младе генерације и подстицања њиховог стваралачког развоја.

 Дечја радионица – од Драмена до Косовског Поморавља

Посебно место у програму другог дана сусрета заузела је креативна радионица за децу, која је имала изузетну културну, образовну и хуманистичку вредност.

Радионицу су водили угледна глумица Јасмина Стојковић и српски књижевник Ратко Стојковић, који су кроз непосредан рад са најмлађима подстакли њихову машту, креативност и жељу за уметничким изражавањем. Деца су имала прилику да кроз цртеже, стваралачке радове и сопствене идеје изразе своја осећања, размишљања и поруке.

Оно што је овој радионици дало посебну дубину и значај јесте чињеница да су дечји радови посвећени деци са Косова и Метохије, посебно деци Косовског Поморавља. Радови настали током радионице биће објављени у дечјем листу „Чуперак", чиме ће поруке најмлађих учесника из Норвешке стићи до њихових вршњака на Косову и Метохији.

На тај начин успостављена је једна посебна, искрена и емотивна веза између деце која одрастају у различитим срединама, али их повезују заједнички корени, језик и осећај припадности. Од Драмена до Косовског Поморавља, дечји цртежи постали су поруке пријатељства, љубави, подршке и заједништва.

У времену када се о великим друштвеним и националним питањима често говори кроз политику и историју, ова радионица показала је да понекад најснажније поруке долазе управо од деце. Њихови цртежи и радови представљају једноставан, али дубоко људски начин да се покаже да деца Косова и Метохије нису заборављена и да постоје њихови вршњаци који о њима мисле, желе да их упознају и са њима поделе радост стварања.

Значај ове активности огледа се и у подстицању емпатије, солидарности и међусобног разумевања код најмлађих. Кроз игру, разговор и уметнички рад, деца уче да култура није само оно што наслеђујемо, већ и оно што сами стварамо и дарујемо другима.

Управо зато радионица у Драмену представљала је један од најдрагоценијих садржаја овогодишњих сусрета и пример како културне манифестације могу имати трајну образовну и друштвену вредност.

 Срдачна атмосфера и заједништво српских и норвешких пријатеља

Програм у Драмену протекао је у изузетно срдачној, свечаној и пријатељској атмосфери. Поред богатог културно-уметничког садржаја, сусрети су били прилика за разговоре, упознавање, размену искустава и успостављање нових пријатељстава.

Посебну вредност догађају дало је присуство великог броја Норвежана, који су заједно са припадницима српске заједнице уживали у програму. Тиме је још једном потврђено да културне манифестације оваквог карактера имају важну улогу у приближавању народа и унапређењу међусобног разумевања.

Српско друштво „Цар Лазар" својим гостопримством, организацијом и посвећеношћу показало је колико значајну улогу удружења наших људи имају у очувању српске културне баштине у Норвешкој.

Драмен је тог дана био место на којем су се сусрели традиција и савремено стваралаштво, младост и искуство, српски културни идентитет и норвешка отвореност према различитостима.

 Трећи дан сусрета у храму Светог Василија Острошког у Ослу

Трећег дана манифестације, 18. октобра, књижевни и културни сусрети настављени су у посебном духовном амбијенту, у храму Светог Василија Острошког у Ослу.

Окупљање у простору Српске православне цркве дало је завршном књижевном делу манифестације посебну дубину и симболику, повезујући писану реч са духовним наслеђем и традицијом српског народа.

Програм је окупио бројне књижевнике, ствараоце и љубитеље књижевности, који су имали прилику да представе своја дела, размене искуства и разговарају о значају књижевног стваралаштва у савременом времену. Присутнима се у уводном обраћању обратио отац Драган Јованов, свештеник, књижевник и теолог, који је срдачно поздравио учеснике и госте.

У свом излагању указао је на велики значај одржавања оваквих културних сусрета, посебно наглашавајући чињеницу да се манифестација организује већ четврти пут заредом. Континуитет оваквих окупљања, како је истакнуто, представља доказ да међу српским ствараоцима у Скандинавији постоји снажна потреба за неговањем књижевности, духовности и културног идентитета.

Отац Драган Јованов посебно је указао на улогу Српске православне цркве у очувању духовног и националног наслеђа српског народа у расејању.

Црква је током историје била не само место молитве и духовног окупљања, већ и важан чувар писмености, културе, језика и традиције. Та улога добија посебан значај у срединама у којима српски народ живи далеко од своје отаџбине. У свом обраћању изразио је подршку наставку оваквих културних активности и спремност да допринесе њиховом одржавању и у будућности.

Његова порука била је јасна – културни и духовни живот српског народа мора се неговати континуирано, уз заједничко деловање цркве, културних удружења, стваралаца и свих људи добре воље.

 Књижевност као простор духовног сусрета и размене искустава

Након уводног обраћања, отац Драган Јованов одржао је предавање и представио своје књижевно дело, отварајући простор за размишљање о односу духовности, књижевности и човекове потребе за стваралаштвом. У наставку програма уследила су представљања књижевних дела присутних аутора.

Песници и писци говорили су о свом стваралаштву, представљали своје књиге, читали одабране текстове и размењивали искуства са колегама и публиком. Посебна вредност овог дела сусрета огледала се у непосредности и отворености разговора.

Није то било само формално представљање књига, већ истински сусрет људи који живе за писану реч и који у књижевности препознају простор слободе, трагања, сећања и духовног изражавања. За књижевнике који живе и стварају у расејању овакви сусрети имају посебну важност. Они пружају могућност да се очува непосредна веза са матерњим језиком, да се представе нова дела и да се кроз разговор са другим ствараоцима обогати сопствени књижевни израз.

Истовремено, сусрети са писцима из Србије, Црне Горе и са Косова и Метохије доприносе јачању културних веза између отаџбине и расејања. Књижевност тако постаје заједнички простор у којем географска удаљеност губи свој значај.

Без обзира на то да ли стваралац живи у Београду, Нишу, на Косову и Метохији, у Црној Гори, Ослу, Драмену или неком другом скандинавском граду, писана реч остаје нит која повезује његово стваралаштво са језиком и културом којима припада. Завршни књижевни програм протекао је у топлој и пријатељској атмосфери, уз бројне разговоре, размену књига, идеја и искустава.

Посебно је значајно што је публика имала прилику да непосредно разговара са ауторима, поставља питања и учествује у културном дијалогу. На тај начин сусрети су још једном потврдили да књижевност није само стваралачки чин појединца, већ и жива комуникација између писца и читаоца.

 Величанствен концерт групе „Константин" у Волеру – српска песма освојила норвешку публику

Посебно упечатљив и свечан завршетак Четвртих српско-норвешких књижевних и културних сусрета приређен је у општини Волер, где је, на позив удружења „Рајанс Интернешнал" (Lions International) и норвешких пријатеља, одржан велики концерт певачке групе „Константин" из Ниша.

Овај концерт представљао је један од најзначајнијих догађаја целокупне манифестације, јер је српско музичко стваралаштво представљено непосредно норвешкој публици, у атмосфери истинског културног сусрета и пријатељства.

Културна дворана у Волеру била је испуњена до последњег места, а велики број посетилаца са одушевљењем је пратио наступ нишких уметника. Од првих изведених композиција било је јасно да публика присуствује посебном музичком догађају.

Певачка група „Константин" представила је богат и разноврстан репертоар, у којем су се преплитале традиционалне српске песме, познате мелодије, евергрин композиције и дела оперске музике. Посебне емоције изазвало је извођење песме „Тамо далеко", која у колективном памћењу српског народа заузима посебно место.

Ова песма, дубоко повезана са историјом, страдањем, надом и љубављу према отаџбини, својом снажном мелодијом и емотивним изразом допрла је и до норвешке публике. Ништа мање упечатљиво није било ни извођење традиционалне песме „Густа ми магла паднала", чија је мелодијска лепота још једном потврдила богатство музичког наслеђа наших простора.

Разноврсност програма омогућила је публици да упозна различите стране вокалног умећа групе „Константин" – од снажних и емотивних традиционалних мелодија до захтевних уметничких композиција. Посебну драж концерту дало је непосредно учешће публике.

У више наврата норвешки посетиоци придруживали су се певачима, стварајући атмосферу заједништва у којој су језичке и културне разлике потпуно нестале. Музика је постала заједнички језик свих присутних.

Одушевљење публике било је толико да су чланови групе више пута позивани да се врате на сцену. Снажни аплаузи и жеља посетилаца да чују још песама учинили су да концерт траје знатно дуже него што је првобитно било предвиђено. Био је то најлепши доказ да истинска уметност не захтева превод и да искрено изведена песма може подједнако снажно да дотакне срца људи без обзира на њихово порекло.

У препуној дворани у Волеру српска песма није била само представљање једне националне традиције. Постала је заједнички доживљај, простор сусрета и истинског пријатељства између српског и норвешког народа.

 Поздрав градоначелника Волера и захвалност српским уметницима

Посебан значај концерту дало је присуство и обраћање градоначелника општине Волер, Рајнера, који је поздравио учеснике и публику и изразио захвалност певачкој групи „Константин" на величанственом музичком доживљају.

Његове речи захвалности представљале су још једну потврду значаја културне сарадње и отворености норвешке локалне заједнице према културним вредностима других народа. Концерт у Волеру показао је колико је важно да српски уметници добију прилику да своје стваралаштво представе и изван кругова српске заједнице. Управо у таквим сусретима културна размена добија свој пуни смисао.

Када норвешка публика слуша српску традиционалну песму, када аплаузом поздравља њене извођаче и када заједно са њима учествује у музичком доживљају, тада култура постаје снажан и непосредан облик повезивања народа.

Захваљујући гостопримству норвешких пријатеља и удружења „Рајанс Интернешнал", концерт је добио посебну димензију међународне културне сарадње.

Величанственим наступом певачке групе „Константин" и срдачним поздравима домаћина, Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети свечано су завршени, остављајући снажне утиске код учесника, организатора и бројне публике. Четири године истрајности у очувању културе и повезивању народа

Одржавање Четвртих српско-норвешких књижевних и културних сусрета представља значајан резултат континуираног рада Савеза српских стваралаца Скандинавије и његових сарадника на очувању и представљању српске културе у скандинавским земљама.

Заједничким деловањем културних удружења, стваралаца, Српске православне цркве, дипломатских представника и бројних пријатеља, ова манифестација израсла је у препознатљиво место окупљања људи који верују у снагу културе. Посебна вредност сусрета огледа се у њиховој разноврсности.

Током три дана, у три различите средине, публика је имала прилику да присуствује књижевним представљањима, музичким наступима, предавањима, дечјим радионицама и непосредним разговорима са ствараоцима.

Свечано отварање у Амбасади Републике Србије у Ослу показало је значај институционалне подршке културним иницијативама. Програм у Драмену и учешће великог броја деце потврдили су да очување традиције има смисла само уколико се културне вредности преносе на нове генерације.

Књижевно окупљање у храму Светог Василија Острошког указало је на дубоку повезаност српске духовности, језика и књижевног стваралаштва. На крају, концерт у Волеру показао је да српска култура има снагу да привуче и одушеви публику која долази из другачијег језичког и културног окружења. Сваки од ових догађаја носио је своју посебну поруку, али су сви заједно чинили јединствену целину.

Била је то прича о народу који, и када живи далеко од своје отаџбине, не заборавља своје корене, али истовремено жели да своју културу подели са другима. Причa о ствараоцима који верују да књига, песма, слика и жива реч могу бити снажнији од географске удаљености.

И прича о пријатељству два народа, које се не гради само кроз званичне сусрете, већ и кроз непосредно упознавање, поштовање и заједничке културне доживљаје.

 У сусрет великом јубилеју – 110 година српско-норвешких дипломатских односа

Овогодишња манифестација добија посебну тежину када се посматра у контексту предстојећег обележавања 110 година од успостављања дипломатских односа Србије и Норвешке.

Јубилеј који ће бити обележен 2027. године представља прилику да се подсетимо дугог историјског трајања односа две земље, али и да се поглед усмери ка будућности, новим облицима сарадње и јачању пријатељских веза.

У том смислу, Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети представљали су симболичан почетак културног обележавања овог значајног јубилеја. Уместо да се годишњица посматра искључиво кроз дипломатске протоколе и званичне свечаности, овом манифестацијом истакнута је и њена људска, културна и стваралачка димензија.

Јер, најтрајније везе међу народима често настају управо тамо где се људи сусрећу кроз књижевност, музику, уметност и заједничке вредности. Управо је то била једна од најважнијих порука овогодишњих сусрета.

Српски народ који живи у Норвешкој представља живу везу између две земље, чувајући своје културно наслеђе и истовремено доприносећи културној разноврсности норвешког друштва.

Кроз рад својих удружења, стваралаца и културних посленика, српска заједница показује да је могуће истовремено бити дубоко повезан са сопственим коренима и отворен за вредности народа и земље у којој живи.

Зато предстојећа јубиларна година представља прилику да се постојећа пријатељства додатно учврсте, да се подстакну нове културне иницијативе и да се српска књижевност, музика, уметност и традиција још снажније представе норвешкој јавности.

Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети својим садржајем и порукама показали су да култура може бити достојанствен и снажан увод у обележавање једног великог историјског јубилеја.

 Реч остаје, песма повезује, пријатељство траје

Три дана испуњена књижевношћу, музиком, духовношћу, дечјим стваралаштвом и сусретима пријатеља оставила су иза себе много више од успомена на једну успешну културну манифестацију.

Оставила су поруку да српска култура живи свуда где постоје људи спремни да је чувају, негују и преносе будућим генерацијама. Оставила су и потврду да истинска уметност има снагу да приближи народе, без обзира на језик којим говоре и земљу из које долазе.

Од свечаног отварања у Амбасади Републике Србије у Ослу, преко дечјих осмеха и музичких наступа у Драмену, духовног и књижевног окупљања у храму Светог Василија Острошког, па све до препуне концертне дворане у Волеру, једна заједничка нит повезивала је све учеснике – љубав према култури и вера у снагу пријатељства.

Посебну захвалност заслужују сви они који су својим радом, трудом и подршком омогућили одржавање овогодишњих сусрета: организатори, учесници, домаћини, културна удружења, дипломатски представници, Српска православна црква, норвешки пријатељи и бројни појединци који су препознали вредност овог културног подухвата.

Њихова заједничка посвећеност показала је да велики и значајни догађаји не настају само захваљујући институцијама и материјалним могућностима, већ пре свега захваљујући људима који верују у оно што раде.

Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети још једном су потврдили да је реч мост разумевања, песма језик који сви препознају, а култура један од најлепших путева којима народи долазе једни до других. Управо зато ови сусрети нису били само тродневна свечаност. Они су представљали наставак једне племените мисије – да се српска култура очува, да се њене вредности представе свету и да се кроз уметност граде нова пријатељства.

У сусрет 2027. години и великом јубилеју 110 година дипломатских односа Србије и Норвешке, из Осла, Драмена и Волера послата је снажна порука заједништва, културне отворености и међусобног поштовања.