Велики дан за српско образовање у Мађарској: У Сегедину је отворена Српска гимназија

Отварање Српске гимназије у Сегедину један је од најзначајнијих тренутака за српско образовање у Мађарској у протеклој деценији. У Сегедину је сада први пут успостављен континуитет који омогућава да дете од забавишта, преко осмогодишње основне школе, настави и средњошколско образовање на српском језику.

 Од једне забавишне групе до гимназије

Колико је дуг пут до овог дана био, најличније је описала др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској (ССМ). Подсетила је да је још пре петнаестак, можда и двадесет година, са својом тетком Маријом Ластић, која је тада у Министарству просвете била задужена за српско образовање, у Сегедину разговарала о идеји да у овом граду једног дана постоји самостална српска образовна установа.

У то време постојала је само једна српска забавишна група. У њој је већ тада радила Наталија Дукић Стантић, данас директорка новооснованог образовног центра, чији је део и Српска гимназија.

Нова етапа започела је 2018. године покретањем српске основне школе. Гимназија, међутим, није била идеја која је дошла накнадно. Ластићева је подсетила да је родитељима, још док је као директорка Српског образовног центра „Никола Тесла“ долазила на родитељске састанке у Сегедин, говорила да читав пројекат свој пуни смисао добија тек ако деци буде омогућено да после осмог разреда наставе школовање у српској гимназији.

Зато је било посебно важно да гимназија почне са радом управо сада. Генерација која је 2018. године уписала први разред стигла је до краја основне школе и школовање наставља без изгубљене године.

„Данас је ово за мене један пресрећан моменат. То да смо дошли довде и да се данас отвара Српска гимназија за мене је посебно задовољство. На крају могу да кажем да сам свој задатак који сам прихватила пре 15 година испунила“, рекла је видно дирнута др Јованка Ластић.

 Прва генерација пише историју

Директорка Наталија Дукић Стантић оценила је да је реч о остварењу онога о чему се дуго сањало и на чему се годинама радило.

„По први пут имамо оно о чему смо дуго сањали – вртић, основну школу и гимназију на српском језику у оквиру једне установе овде у Сегедину. То није само нова образовна могућност, то је важан корак за српску заједницу“, поручила је она.

Посебно место у њеном обраћању припало је ученицима: „Ви сте прва генерација Српске гимназије у Сегедину и зато ћете увек имати посебно место у њеној историји. Од данас нисте само ученици који похађају школу, ви сте прва генерација која пише њену историју.“

После свечаног отварања следи и конкретан почетак рада. Према речима директорке, наставни кадар је обезбеђен: велики део професора који већ ради у основној школи има одговарајућу стручну спрему и за рад у гимназији, а ангажовани су и нови наставници. Пред новом установом сада је задатак да читав систем почне да живи у свакодневној настави.

 „Где има деце, има живота“

Митрополит будимски Лукијан нагласио је да школа за малобројну заједницу има далеко већи значај од самог стицања знања.

„Школа није само место у којем се стиче знање. Она окупља децу, породице, наставнике и људе око заједничког језика, културе, памћења и припадности. Где има деце, има живота“ – поручио је митрополит.У свом говору осврнуо се и на различита мишљења која су претходила покретању гимназије. „Данас, када школа започиње свој живот, пред нама више није питање шта је ко мислио јуче, него шта ми заједно можемо учинити. Време је да оно што нас може раздвајати уступи место ономе што нас сабира. Мала заједница каква је наша позвана је да своје снаге сабира, а не да расипа.“

У име Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону обратио се и Владимир Кокановић, који је поручио да отварање гимназије представља улагање у будућност српске заједнице. “Данас не отварамо само врата једне школе, данас отварамо врата будућности”, казао је Кокановић.

 Повратак идентитету могућ је кроз образовање

Један од најупечатљивијих говора на свечаности одржао је заменик градоначелника Сегедина др Јожеф Бински.

Подсетио је на време када се мањинско образовање углавном сводило на то да деца похађају мађарске школе, а језик, историју и културу своје заједнице упознају кроз свега неколико додатних часова недељно. Такав модел, оценио је, није био довољан да заустави постепено слабљење употребе матерњег језика и процес асимилације.

Ипак, асимилација, показао је једним примером, не мора бити неповратна.

Бински је говорио о унуку једног свог школског друга. Док претходна генерација те породице српски говори веома слабо, дечак данас похађа српску школу и одлично говори српски језик.

За Бинског је то пример да је повратак идентитету могућ управо кроз образовање. Школа, како је нагласио, не преноси само језик, већ читаву културу једног народа. А онда то знање не буде записано само у глави него такође у срцу и души.

 Школу сада треба напунити садржајем

Од чланова Одбора за образовање Самоуправе Срба у Мађарској свечаности су присуствовали Лазар Которчевић и Мирко Митар Кркелић, са којим смо разговарали о томе шта следи после формалног отварања гимназије.

Они очекују да нова установа временом привуче ученике и породице и из ширег подручја јужне Мађарске, као што су српске школе у другим срединама постале средишта читавих региона. А ово посебно добија на тежини узимајући у обзир да је већ започето и отварање нових фабричких погона којих је очекиван долазак већег броја радника из саме Србије, а којима ова школа може бити својеврсна тачка контакта са заједницом овдашњих Срба.

На наше питање шта је сада најважнији следећи корак, господин Кркелић је оценио да је расправа о томе да ли гимназија треба да постоји завршена самим почетком њеног рада. „Дошли смо до тренутка када је школа отворена и више не треба размишљати о томе да ли је потребна или није. Сада треба сложно ићи у правцу да ова установа напредује.“ Према његовим речима, постављени су оквири, али школу сада треба испунити педагошким садржајем, добрим стручњацима, ученицима и животом.“ Како је истакао познајући директорку Наталију Дукић Стантић и људе окупљене око установе, Кркелић очекује да она временом прерасте и оквире саме наставе и постане један од културних и саборних центара сегединских и околних Срба.

На потребу да нова институција сада добије свој пуни живот указао је и Владимир Кокановић, в. д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

„Потребни су нам знање, школе, наставници и институције. Потребна нам је сарадња Цркве, Самоуправе, државе, локалне заједнице, родитеља, деце и свих људи који желе добро српској заједници“, поручио је Кокановић.

 Историјски тренутак за југ Мађарске

Кристофор Брцан, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској задужен за Србе на југу Мађарске, посебно је истакао улогу др Јованке Ластић у реализацији пројекта.

Према његовим речима, управо је она годинама међу најистрајнијима веровала да сегединска образовна вертикала мора бити заокружена гимназијом и радила да се та идеја оствари.

Брцан сматра да нова школа не представља конкуренцију другим српским образовним центрима у Мађарској, већ она представља нову могућност за читав регион.

„Никако не мислим да је ово конкуренција. Свака нова ствар, свака нова иницијатива даје нове могућности. У овом моменту није време да се делимо и да размишљамо о сопственим путевима, него о заједничким путевима.“

Искуство других средина, према његовим речима, показује да су забавиште и школа основа око које се временом развија живот читаве заједнице, због чега покретање гимназије представља нову могућност не само за Сегедин већ и за Србе широм југа Мађарске.

 Сегединска и земаљска самоуправа заједно до циља

Председница Сегединске српске самоуправе Нада Малбашки истакла је да јој је један од главних мотива за улазак у Самоуправу Срба у Мађарској био управо да Сегедин добије непосредног представника који ће моћи да заступа интересе локалне заједнице.

Отварање гимназије види као резултат сарадње Самоуправе Срба у Мађарској и Сегединске српске самоуправе.

„Мислим да смо заједно урадили једну лепу ствар, заједно Самоуправа Срба у Мађарској и Сегединска српска самоуправа. Ова деца која су сада први пут завршила осми разред, као и њихови родитељи, чекали су да се гимназија отвори“ – рекла је госпођа Малбашки.

На питање да ли локални интереси у будућности могу да буду изнад тога са које је изборне листе неко дошао у Самоуправу, одговорила је да очекује смиривање односа и сарадњу свих петнаест чланова Скупштине. „Важно би било да дође мир и да свих петнаесторо заједно учествујемо у даљем раду за српску заједницу. Надам се да ћемо успети да будемо заједно, у миру и слози. Само заједно можемо.“

 Обећање је испуњено, сада школа треба да живи

„Данас не отварамо само врата једне школе, данас отварамо врата будућности. Када један народ улаже у своју децу, он улаже у свој опстанак, идентитет и будућност“, казао је Кокановић.

Гимназија око које су се годинама ломила копља сада је почела да ради. За прву генерацију ученика то значи нешто сасвим конкретно: школовање започето 2018. године настављају без прекида. За Сегедин и шире подручје југа Мађарске школа истовремено добија прилику да постане ново место окупљања, образовања, црквеног и културног живота српске заједнице.

А за Јованку Ластић овај дан има и сасвим личну димензију. Обећање које је годинама давала родитељима испуњено је, а задатак који је, како је сама рекла, прихватила пре петнаестак година - приведен је крају. Српска гимназија је напокон отворена и сада почиње њен живот.

Свечаности су, поред осталих, присуствовали митрополит будимски Лукијан, амбасадорка Републике Србије у Мађарској Александра Ђуровић, в. д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владимир Кокановић, парламентарни портпарол грчке народности Александрос Пурос, заменик градоначелника Сегедина др Јожеф Бински, председница Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић, протосинђел Варнава Кнежевић, секретар Епархије будимске, протојереј Далибор Миленковић, архијерејски намесник сегедински, министар саветник у Амбасади Републике Србије у Мађарској Александар Фаркаш, потпредседница Мађарског националног савета Жофија Риго Пал, потпредседници Самоуправе Срба у Мађарској Андрија Роцков и Кристифор Брцан, председник Српске самоуправе у Будимпешти и члан Одбора за школство ССМ Мирко Митар Кркељић, затим представници црквених, дипломатских и просветних институција, као и поједини чланови Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској.

Наравно, ту су били и они због којих ова школа и постоји – ученици, наставници и поносни родитељи.