Књижевно вече у Београду у знаку јубиларног Сијела

Сијело је традиционално окупљање које се одржавало и пре ратних сукоба на простору тромеђе Босне, Лике и Далмације. Након расељавања становништва широм света, ова лепа традиција је настављена у нешто скромнијем обиму, али са истим циљем – очувањем завичајног духа, обичаја и пријатељстава.

Поред традиционалног ојкања, које је препознатљив симбол овог краја, програм Сијела обухвата и бројне друге садржаје из народне традиције: балоте, „ојкачку радионицу“ са Светланом Спајић, шаховску радионицу за децу, као и друге активности.

У знак подршке организацији јубиларног Сијела, аутор Жељко Кнежевић одлучио је да сав приход од продаје књиге на књижевној вечери поклони Завичајном удружењу „Стрмичка парохија“.

Књижевно вече отворио је Милан Врањковић, који је топлим и бираним речима поздравио присутне. Посебну драж сусрету дали су гости који су допутовали из Стрмице прешавши више од 700 километара. Међу окупљенима аутор је препознао своје другове из основне школе у Стрмици, као и школске другове из книнске гимназије, па је на симболичан начин затворен круг успомена – уз беванду.

Жељко Кнежевић читао је афоризме из своје књиге и одговарао на питања публике. Вече је протекло у атмосфери смеха, духовитих опаски и живе дискусије, онако како приличи Стрмичанима, чији је хумор увек био посебан део њиховог идентитета.

Програм је обогатила и песникиња Весна Лукић Паунковић из Вршца, која је говорила своју поезију и заслужено добила велики аплауз. Организатори се надају да ће им бити гост и на неком од наредних окупљања.

У свом препознатљивом духу, Стрмичани су се и овога пута нашалили на сопствени рачун:

„Никад и нигде није било толико Стрмичана на једној књижевној вечери.“

Најважније је да су се окупили – овога пута око књиге, а ускоро ће се окупити око песме, дружења и завичајне традиције.

Зашто баш „беванда“?

Док се у Италији реч беванда користи као назив за различита пића, у книнском крају она има посебно значење. Беванда је мешавина вина и воде у тачно одређеном односу: вино се сипа до висине усправљеног кажипрста, а вода се додаје тек колико је дебљина малог прста. Тај однос знају и чувају локални виноградари и произвођачи вина.

Данас је у завичају све мање људи, као и винограда. Ипак, сваког лета многи се враћају свом крају, јер је носталгија јача од времена и удаљености. Управо зато оваква окупљања имају велики значај – да се сачувају обичаји, песма, игре и успомене.

Књига афоризама „Живот је беванда“ представља управо такав покушај – да окупи сусељане око књиге, да их подсети на заједничке вредности, да запевају, заиграју и бар накратко забораве тешке тренутке које су проживели. Ако афоризам насмеје једног читаоца, а он га потом пренесе неком другом, онда је испунио своју сврху.

 Сијело Тромеђе

Јубиларно, 30. „Сијело Тромеђе“ одржаће се у Стрмици, 17. и 18. јула 2026. године, и поново ће окупити људе из завичаја и расејања у слављењу традиције, песме, дружења и заједничког сећања.