Снови који звуче као "Хофман”: Зворник добио средњу музичку школу и клавир вредан чекања

 Зворник је град са дугом музичком традицијом, али се на један важан корак чекало деценијама. Колики је стварни значај отварања средње музичке школе за децу која су до сада морала да се од свог дома одвајају већ са петнаест година?

Основна музичка школа „Војин Комадина” у Зворнику постоји и успешно ради већ седамдесет година. Сваке године кроз њу прође око 260 ученика, а интересовање је увек такво да се тражи место више. Отварање средње школе је нешто чему смо дуго тежили и на чему смо активно радили протекле две године. До сада су та изузетно млада и неискусна деца, након завршене основне школе, морала да се селе у друге градове како би наставила своје музичко образовање. Сада напокон имају прилику да своје знање надограде код куће, у свом граду.

 Где су до сада одлазили ти млади виртуози? Колико је било тешко гледати их како свој таленат развијају стотинама километара далеко од породице?

Наши ученици су школовање најчешће настављали у Београду, Новом Саду и Бијељини, у зависности од породичних могућности и тога да ли у тим градовима имају некога ко би бринуо о њима. На пример, имали смо сјајну ученицу која је отишла у чувени „Мокрањац” и тамо остварила најбољи резултат на пријемном испиту за виолину. Наш фантастични кларинетиста је школовање наставио у Новом Саду , док се за Бијељину ученици најчешће опредељују јер нам је географски најближа.

 Дрина одавно није граница већ река која спаја. Очекујете ли да ће нове, модерне учионице привући и таленте са десне обале реке?

Апсолутно. Ми већ деценијама, уназад сигурно седамдесет година, имамо децу из Малог Зворника и околних места све до Лознице, која прелазе мост како би похађала нашу основну музичку школу. Сада им се отвара могућност да ту наставе и средњошколско образовање, било да се определе искључиво за музику, или да упоредо похађају неку другу средњу школу и наше стручне предмете. Већ су нам се јавила два сјајна ученика из Лознице који излазе на пријемни испит и верујем да ће бити наши сјајни ђаци.

 Поред о новој школи, цео Зворник прича о једном посебном инструменту. Прича о набавци дуго очекиваног полуконцертног клавира звучи готово филмски – од импровизоване дрвене бине до инструмента врхунске класе. Причајте нам о том подухвату.

Та прича је заиста посебна. Када сам дошла на место директора, у школи је била једна стара дрвена бина и одмах сам помислила: „Ако једног дана набавимо клавир, где ћемо га ставити?”. Пре десетак година смо уредили хол, направили праву концертну салу и чврсту бину, али нам је недостајао тај кључни инструмент. Преокрет се десио прошле године када смо први пут организовали Фестивал виолине, охрабрени успесима наших ђака, међу којима је и ученица која је освојила друго место на такмичењу у Паризу. За потребе фестивала смо изнајмили полуконцертни клавир и цео дан смо уживали као да је наш. Када смо га на крају дана морали да вратимо, били смо тужни. Нисмо ни сањали да ћемо, само годину дана касније, уз подршку градске управе Зворника која је препознала значај отварања средње уметничке школе, добити свој инструмент који ће нас служити годинама. Реч је о европском клавиру марке „Хофман” (Hoffmann), који се производи под окриљем чувеног „Бехштајна” (Bechstein). То је круна нашег труда, посебно када се сетимо да су наши талентовани пијанисти раније освајали награде вежбајући на обичним електричним клавирима. Можда им је управо тај недостатак правог инструмента био додатни ветар у леђа да раде још више.

 Сада, када имате и школу и врхунски инструмент, какви су планови за будућност? Шта ће се чути са оне фантастичне терасе коју сте поменули док смо се припремали за разговор?

Наш први задатак је да сачувамо чврсте темеље које смо изградили у основној школи, где се одувек радило пуним капацитетом. Што се тиче средње уметничке школе, на нама је да оправдамо поверење и покажемо колико ценимо оно што смо добили. Ђаци ће се школовати у изузетно модерно опремљеним учионицама, у несвакидашњим условима. Имају и прелепу терасу са фантастичним погледом где могу да уживају. Све је технички и материјално обезбеђено, а на ђацима и професорима је да створе једну лепу, креативну атмосферу из које резултати сигурно неће изостати.