Живот Михајла Пупина у "америчком Идвору"

На позив свог пријатеља, доктора Фредерика С. Дениса, извесно време Пупин се опорављао у његовој викендици у Норфолку. Из дана у дан, захваљујући чистом планинском ваздуху и дугим шетњама, назирао се бољитак. Мудри доктор даје Пупину и своја два коња како би их он дресирао, а овај посао, који је захтевао непрекидну пажњу, знатно је допринео његовом оздрављењу.

Пупин је био очаран Норфолком, лепом климом и природом, као и мноштвом крава које су пасле по ливадама и неодољиво га подсећале на Идвор. Када се обогатио, захваљујући продаји патентних права за повећање домета телефонских веза, Пупин ту, на врху брда, купује свој први летњиковац, који је реновирао чувени архитекта Хенри Хорнбостел кога је Пупин познавао са Колумбија колеџа.

Међутим, Пупин је стално гледао имање преко пута његовог, па га је касније и купио. Одлучује да ту сазида свој дворац из снова. Зидање друге куће – тачније дворца, поверио је истом архитекти, док је тим момака и мајстора Срба изводио радове. Овај посао је трајао око три године. На спољашњим зидовима израђени су мозаици са банатским мотивима, а луксузна унутрашњост осликана је композицијама из српске традиције. У централном делу дневне собе налазио се велики камин, иконе Светог Саве и Мале Госпојине, Пупинове славе.
На великом имању никао је раскошни врт и фонтане, а у делу куће који је изгледао као торањ биле су канцеларије за управљање фармом. Сазидане су штале за краве и коње, стакленик за поврће, посадили су виноград… Имали су око стотинак крава, а Пупинов омиљени коњ звао се Клипер.

Призор је био толико идиличан да су се убрзо почеле штампати и продавати разгледнице на којима је била Пупинова нова кућа, имање и импресиван макадамски прилаз. Локални лист је известио:

"До куће се стиже фино изграђеним прилазом који је непревазиђен у читавом округу и вијуга од Западног пута до укусно уређеног земљишта око куће професора Пупина."

У жељи да активно допринесе напретку живота у Норфолку, Пупин почиње да иде на састанке заједнице. Али, на почетку није наишао на добар пријем код фармера, а његове идеје да се побољшају путеви су одбачене. Временом, када су га мештани боље упознали, односи су се поправили. Пупин је несебично помагао граду. Примера ради, купио је стару школу, јер је требала да се обнови. Потом је дао и велики прилог за њено реновирање. Постао је члан школског одбора, а ту је одржао и своје предавање 1925.

Пупин је често говорио: "Пре бих ризиковао да изгубим добар глас на Колумбија универзитету него у круговима ових добрих људи из Норфолка, мог америчког Идвора."

У Норфолку је организовао раскошно венчање свог усвојеног сина Фредерика Агате, 22. јуна 1905. Током редовне професуре, Пупин је на имању проводио летње распусте, празнике и викенде, а после пензионисања, уживао је у животу на селу и писању књига.

Нажалост, након његове смрти, ћерка Варвара Пупин је због великих неизмирених дугова свога мужа (адвоката и коцкара), продала цело очево имање, заједно са пашњацима и фармом у Норфолку. Продала је његов амерички Идвор 15. јуна 1939. Новине су објавиле да је "национални штаб Католичке дечачке бригаде купио имање од 63 хектара покојног проф. Пупина." Кућа је од тада променила бројне живописне станаре и купце, а данас се у Пупиновој кући налази Азијски културни центар.

Да подсетимо, Пупин је рођен у Идвору давне 1854. Познато је да је био проналазач, научник, универзитетски професор, добротвор и патриота… али и брижан супруг, отац и очух. Када је његова супруга Катарина Сара, рођ. Џексон, изненада преминула након осам година брака (1896), он преузима бригу о њиховој ћерки Варвари која је у то време имала непуних 7 година, али и о усвојеној деци коју је Катарина добила у претходном браку. Када је упознала Пупина, Катарина је била удовица, њен први муж био је Фредерик Агате (1879 – 1887), а са њим је имала сина и ћерку – Фредерик и Мери.