"Сећање за будућност" - млади у Норвешкој уче о страдању српских заробљеника

Програм је обухватио тродневно студијско путовање у Салтдал, месту где се налазио озлоглашени логор Ботн, као и низ едукативних радионица осмишљених да младима приближе историјске чињенице и приближе српску историју.

Историјски контекст овог програма дубоко је потресан: у периоду од 1942. до 1945. године у северну Норвешку депортовано је 4.049 заробљеника из тадашње Југославије, углавном Срба, који су били су смештени у логорима и приморавани на изградњу путева и пруга у суровим арктичким условима, без довољно хране, исцрпљени и лишени основних услова за живот. Више од половине њих није преживело, а стотине су сахрањене управо у Ботну, месту које и данас представља једно од најпотреснијих спомен-обележја српског страдања ван отаџбине.

 Сусрет са историјом

Програм пројекта „Сећање за будућност“ био је пажљиво осмишљен тако да младима пружи прилику да историју не доживе само кроз бројке и чињенице, већ кроз лични сусрет са местима страдања, сведочанствима и креативним методама учења.

Програм је започео предавањем Кнута Фловика Торесена, историчара и једног од водећих норвешких истраживача страдања југословенских заробљеника у Норвешкој, као и председника фондације „Крвави пут“. Његово излагање „Крвави пут и српски заробљеници“ младима је пружило основно разумевање кључних појмова и историјских процеса како би могли да боље разумеју садржај радионица и посета које су уследиле.

Наши учесници имали су велику част да се сретну са Магнхилд Мартинусен и Туреом Бентсеном, двоје мештана који су своја лична сећања претворили у трајно сведочанство човечности. Као деца, били су сведоци доласка првих заробљеника у логор у Ботну током Другог светског рата. У својим најранијим годинама, заједно са вршњацима из села, показали су изванредну храброст и саосећање тиме што је делили храну са заробљеницима и покушавали да ублаже патњу оних који су били лишени слободе. Њено сведочанство омогућило је младима да историју доживе кроз аутентичан, дубоко личан наратив, из перспективе детета које је, те су млади су постављали бројна питања, настојећи да разумеју не само чињенице, већ и емоцију, снагу и хуманост “обичних” људи који су у најтежим временима.

Затим су деца посетила гробље у Ботну, где су сахрањени српски заробљеници страдали у Другом светском рату. Док су корачали међу споменицима на којима су урезана српска имена и преззимена, деца су са дубоким поштовањем и свешћу о значају тренутка, рукама склањали опало лишће и маховину са камених плоча и пажљиво полагали руже, одајући дубоку почаст онима чија су имена тамо уписана.

  Посета музеју

Након посете гробљу у Ботну, програм је настављен обиласком Музеја „Крвави пут“ у Салтдалу. Кроз стручно вођење локалног историчара Улфа Бакеа и кустоса Роналда Нисте Русонеса, млади су упознати са аутентичним предметима, архивским фотографијама и сведочанствима која говоре о свакодневици у логорима - глади, болести, исцрпљености, али и тренуцима храбрости и солидарности.

Изложбени простор омогућио им је да визуелно и непосредно сагледају размере страдања, али и да разумеју улогу локалног становништва које је у тишини и ризикујући сопствене животе помагало заточеницима.

Завршног дана програма, млади су посетили други највећи национални парк у Норвешкој, Салтфјел-Свартисен, где је природа постала позорница за нови облик учења, а историја добила свој наставак кроз разговоре о миру, отпору и хуманости. Посету је водила директорка центра, Кари Ниста Русонес, а током обиласка, деца су могла да виде планинске врхове који се уздижу изнад облака, зелене долине кроз које теку кристално чисти потоци, као и јединствену флору и фауну која опстаје у суровим арктичким условима. У склопу обиласка музејске поставке деца су, такође, имали прилику да открију на који начин природа обликује живот људи, али и културу овог подручја.

 Причa о Леиву Крејбергу

У склопу посете Националном парку, млади су чули и предавање „Од рата ка миру. Причa о лекару и мајору Леиву Крејбергу“, Ронал Ниста Русонеса. Предавање је било посвећено животу и делу лекара и мајора Леива Крејберга, који је након завршетка рата организовао збрињавање и повратак преживелих заробљеника. Његов пример показао је младима да се историја не састоји само од трагедија, већ и од храбрости и људскости појединаца који својим делима остављају трајан траг. Ово предавање је било важно за младе јер им је показало да се рат не завршава оног тренутка када оружје утихне. Његове последице живе дуго након потписаног мира - у судбинама људи, у ранама које носе заједнице и у одговорности оних који морају да обнове живот. Кроз причу о Леиву Крејбергу, деца су научила да мир није нешто што се догађа одједном, већ процес који захтева храброст, знање и човечност. За њих је то била лекција да свака генерација има задатак да препозна и носи последице прошлости, али и да их преобрати у темељ за будућност.

Пројекат је заокружен предавањем Нине Брандт, чија породица већ генерацијама чува сећања на страдање српских заробљеника у Салтдалу. Њена лична прича, прожета породичним сведочанствима и везама са Србијом, представљала је снажан завршетак тродневног програма. Њено излагање подсетило је младе да култура сећања није ограничена на институције или формалне комеморације, већ да она живи и кроз породичне приче, лична искуства и међугенерацијско преношење вредности.

 Радионице - од сећања до личног обећања

Радионице су представљале најинтимнији део програма, где су млади имали прилику да се у тишини и кроз дијалог суоче са оним што су видели и чули. Кроз активности као што су „4 угла“, „Домине појмова“, „Писмо непознатом заробљенику“ и „Обећање“, млади су историјске чињенице претварали у лично искуство и промишљање.

Нису биле осмишљене само као вежба учења, већ као простор за лична питања, емоције и размишљања о томе шта за њих значи припадати српском народу и носити сећање на претке. У том процесу, сећање на страдање није било тек историјска чињеница, већ огледало у коме су препознавали сопствене корене и културни идентитет.

Кроз заједнички рад и размену мисли, схватили су да се културно наслеђе не чува само у музејима и књигама, већ у живој свести и одговорности сваког појединца. На тај начин, радионице су постале веза између прошлости и садашњости, између Србије и дијаспоре, показујући младима да је очување идентитета нераскидиво повезано са неговањем културе сећања.

 Јединство српских удружења у Норвешкој

Пројекат „Сећање за будућност“ организује Савез српских удружења у Норвешкој, кровна организација која већ више од једне деценије окупља српска друштва широм земље и делује са циљем очувања језика, културе, духовности и националног идентитета српске заједнице у дијаспори.

У програму учествује осам удружења: Српско друштво „Рас“ из Осла, Српско културно удружење „Цар Лазар“ из Драмена, Српско удружење „Свети Сава“ из Тонсберга, Удружење Срба „Српска круна“ из Пошгруна, Удружење Срба и пријатеља у Остфолду „Михајло Пупин“ из Фредрикстада, Удружење Срба у Ругаланту „Иво Андрић“ из Ставангера, Српско удружење у Бергену и Српско удружење „Српски корени“ из Кристиансанда.

Пројекат је реализован уз подршку Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Парохије Свети Димитрије Солунски, Парохије Свети Василије Острошки, као и српских удружења која учествују у програму и родитеља учесника.