Ексклузивно: Уметнички цртежи Пупина и Варваре ускоро на изложби у Идвору

На изложби ће бити приказано десетак цртежа рађених тушем. Путем сепија технике, уметница евоцира Пупиново порекло, сећања и тишину, док плави туш користи као визуелни језик науке, ума и унутрашње светлости. Сваки рад обликује Пупинову причу између завичаја и будућности, детињства и визије. Поред њега, на цртежима су и његова мајка Олимпијада, Никола Тесла и ћерка Варвара Пупин.

Мирјана Николић ексклузивно открива: "Портрет Пупинове ћерке Варваре који сам урадила за изложбу у Идвору има за мене посебну емотивну тежину. Непријатно сам изненађена што, иако је рођена 15. јануара 1890. а преминула је 31. јула 1962. године, њен гроб у Бронксу и даље није обележен. Нико никада није положио цвеће на Варварин гроб… Кроз овај цртеж желим да јој одам почаст и скренем пажњу на значај њене личности и места које заузима у животу и наслеђу свог оца."

Сарадња између Дома у Идвору и уметнице датира још од 2020. када је добила Велику награду на конкурсу "Михајло Пупин – научник, родољуб, хуманиста", коју су организовали Дом културе "Михајло Пупин" из Идвора и Савет за културу Скупштине општине Ковачица. Награђен је њен колаж на којем је приказан Пупин, док је цртеж рађен тушем из 2021. био наставак рада на истој теми. Оба рада су представљена на четири групне изложбе, посвећене Пупину и његовом наслеђу.

Нова изложба која ће бити отворена у Идвору је наставак овог процеса, где ће први пут бити представљена целина која је настала као резултат вишегодишњег уметничког истраживања Мирјане Николић.

Уметница је рођена 1986. у Панчеву, где је завршила гимназију "Урош Предић". Дипломирала је на Одсеку за дизајн Високе школе струковних студија у Београду 2008. Две године касније завршила је специјалистичке струковне студије и стекла звање струковни инжењер менаџмента – специјалиста. Мастер академске студије на програму Црквене уметности (мозаик) уписује на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију у Београду, а завршава их 2019. стекавши звање мастер ликовни уметник.

До сада је излагала на 25 самосталних и 20 колективних изложби – у Швајцарској, Мађарској, Америци, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Србији и Хрватској. У периоду од 2006. до 2008. била је стипендиста Министарства просвете и спорта Републике Србије. Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ), и добитник је бројних награда и признања.

У издању Московске патријаршије Руске православне цркве објављене су њене иконе у колажу и мозаику, и то у три каталога: "Хришћанска уметност 2018, 2019, 2025" (рус. Христианское искусство 2018, 2019, 2025).

Мирјана открива када и како је почела да се интересује за Пупинов живот:

"Пупиново име било ми је познато од малена – као и већини људи који су одрасли у Панчеву. Али дуго је то био само симбол: име школе, улице или кратак опис у уџбенику. Право интересовање почело је када сам се, као одрасла, сусрела са његовом аутобиографијом "Са пашњака до научењака". Та књига ме је потпуно затекла – не само садржајем, већ тоном, снагом личне исповести и начином на који повезује науку, веру, мајчинску љубав и идентитет. Схватила сам да Пупин није само био научник у класичном смислу, већ човек дубоке духовне потраге, неко ко је истовремено био усмерен ка будућности али и дубоко укорењен у прошлости и традицији. Његов однос према свету није био технички, већ људски и етички. То ме је истински дотакло."

Уметница наглашава да се с' временом у њој јавила потреба да о Пупину говори кроз цртеж – не илустративно, него као унутрашњи одговор на све што је сазнала о њему и што се 'пробудило' у њој. У том смислу, Пупин није за њу само биографски лик, већ неко ко својим животом и делом отвара простор за дубља питања: о позиву, одговорности, знању и смислу.

Пупин је у Панчеву похађао Вишу школу, где се први пут озбиљно сусрео са природним наукама. Управо тада почиње да развија дубоко интересовање за физику и електричне појаве.

Током летњих распуста, у свом родном Идвору, Пупин је чувајући стоку приметио да звук путује брже кроз земљу него кроз ваздух. То рано опажање пробудило је у њему интересовање за таласе и пренос звука – што ће касније добити свој пун израз кроз његов чувени проналазак: Пупинов калем, који је значајно унапредио развој телекомуникација.

Пупин се касније, током живота, присећао звукова детињства – покушаја свирања фруле, локалних гајдаша – и говорио како су му слике детињства остале урезане у памћењу.

"Панчевци знају да је Пупин био велики научник, а Панчево је било место где су његово образовање и љубав према науци почели да цветају", додаје Мирјана.

Након изложбе у Идвору, уметница наставља са радом на неколико уметничких циклуса. То су цртежи тушем са тематиком Михајла Пупина које континуирано развија и продубљује, затим иконе у колажу, као и надреални циклус "Археологија сенке" који истражује унутрашње светове и симболе. Такође ради и циклус цркава у колажу.