Кичицом осваја свет

Почетком јуна у Каса де ла Култура “Мацедонио Граз” у Сан Салвадор де Јујуy, Аргентина, отворена је међународна изложба "Винча – Тиванаку – Лепенски Вир". Аутор је млада сликарка Александра Ана Микарић, пореклом из Лесковца. Изложба је други део већег путујућег уметничког пројекта који спаја древне цивилизације Србије, Балкана и Анда кроз савремени ликовни израз. Први део пројекта представљен је у Боливији 2024. године, док ће се након Аргентине, изложба наставити током 2025. у Перуу.

Овај ликовни пројекат је резултат сарадње српске уметнице Александре Микарић и боливијског уметника Фабриција Ларе. Поводом изложбе у Аргенини уметница нам је изјавила:

"Велика радост ми је донело присуство бројних аргентинских уметника и публике коју раније нисам познавала – њихова топлина и подршка дали су посебну драж овом сусрету.  Захвална сам на могућности да кроз уметност будем део овако снажног и искреног уметничког дијалога. Прелепе успомене носим из Јујуyја."

Александре Микарић живи у Боливији, али ствара у Србији, Хрватској, Боливији, Перуу и Аргентини. Рођена је у Лесковцу 1988. године, а њена породица потиче из Медвеђе. Њен таленат, који је наследила од мајке уметнице, обликован је похађањем уметничке школе Кеика Гонзалез током боравка и студирања у Јужној Америци након чега је започела професионалну афирмацију. Анин ментор је био професор и уметник Миодраг Елезовић.  Дипломирала је на Одсеку за технолошке и уметничке студије у Лесковцу и студирала класично сликарство на Академији уметности.

Почела је да се афирмише 2020. године, а критичари и стручњаци су о њеном сликарству говорили са пуно оптимизма.

"Боравак у Јужној Америци засигурно је обележио мој садашњи рад, где можете препознати фигуре мајанских ископина које су више него инспиративне и за мене јасни показатељ нечијег присуства на нашој планети. На мој досадашњи рад утицала је Боливија, када посматрате, моје слике можете осетити кроз њихово зеленило налик Амазону, јарке боје зрелог воћа попут онога како мирише тамошњи ваздух. Можете приметити живу неспутану енергију која се прелама и косу која није јасно дефинисана баш по старом веровању Индијанаца да је управо коса наш пријемник енергије и директна спона са светим духом. Одушевљена тиме, све је то мом свету дало нову перспективу, промишљања и тежњу да разумем и будем једно са природом, својом духовношћу и људима који ме окружују. Јарке боје којима бојим енергију начин је како доживљавам да свако од нас исијава и делује на друге људе", описује Микарић своја платна.

Прошле године ова сликарка из Лесковца је у Јужној Америци имала четири велике самосталне изложбе, али и једну заједничку са двојицом уметника из Боливије и Перуа. У Ла Пазу се представила изложбом слика ”Непрел”. Овој изложби је присуствовала и Жана Петковић Куљача де Родригез, историчарка уметности, која је почасни конзул Србије у Боливији и која је дала значајан допринос промоцији српске културе на јужноамеричком континенту.

Живела је и стварала у Истри, тачније у Пули, где је учествовала  у посебном уметничком пројекту. У оквиру Истарског свемирског програма „Видулини“ десет слика Ане Микарић лансирано је у свемир. Критика и публика је приметила да су “њене слике прозори у другачији свет, у коме све оно што нам је познато поприма облик илузије и буђења”.

Током своје професионалне афирмације, по повратку у Србију, реализовала је петнаест самосталних изложби. Најдраже су јој биле изложбе у завичајном Лесковцу и Медвеђи. Тада је Александра Ана Микарић изразила спремност и вољу да и убудуће помаже својим радом на побољшању културне понуде у Медвеђи. И да се стално враћа својим коренима и родитељима:

"Још од почетка професионалног пута донела сам одлуку да део организације и промоције преузме моја сестра, уз неколико сарадница које су временом постале и моје пријатељице. Многи од мојих пријатеља су и моји сарадници јер заједно делимо узбуђење због онога што се кроз уметност открива. Путујем често, али се враћам – како физички, тако и у мислима. Иако већ дуго живим ван Србије, трудим се да задржим свој идентитет. Верујем да је важно бити оно што јеси, где год да си, на тај начин и људи које упознајем широм света боље упознају и Србију.

О овој изложби писао је ликовни критичар Здравко Вучинић:

„Код Александре се уочавају замашне величине платна, које прекривају ускомешани актови, уприличени необичним, крајње наглешеним покретима. Они лебде или се слободно крећу кроз простор. Позадна је затворена. Прекривена је широким, лелујавим, разнолико обојеним, дугиним, суптлно стилизованим тракама. Њихов примат је истакнут да кад – кад залазе у први план захватајући целу површину сликане равни. На тај начин се простиру попут особене оптичке датости, која не угрожава дојам целине, већ употпуњује и богати јединство композиционе представе”.

Како је још као студент ликовне уметности одлучила да кичицом осваја свет Александра Микарић се усудила да то данас чини мотивима насталим на просторима њене Србије. Промоција секције Александриних слика под називом „Винча – Тиванаку – Лепенски Вир“ је пројекат који говори о коренима, о сусретима цивилизација неолита и древне културе Анда, која је претходила племену Инка, говори о духовним мостовима који се граде између континената – кроз уметност. Овај њен рад темељи се на истраживању архетипова, духовности и универзалне енергије, а мотиви локалитета Винча, Лепенски Вир и Тиванаку преточени су у снажан и симболичан визуални језик.

"У Боливији сам открила невероватну везу између древне цивилизације коју сам осликала летећим тањирима и наше винчанске културе. Одувек сам трагала за древним мистеријама тражећи одговоре о суштини света и живота. Преносила сам то на своја платна. Добар део одговора открила сам у Латинској Америци, где са поносом представљам Србију". каже млада уметница, која планира нова цивилизацијска истраживања у Европи и Јужној Америци.

Александра Ана Микарић  је чланица Уметничке комуне у Београду и Боливијског удружења пластичких уметника АБАП. Изложбе у Јужној Америци и сусрети са уметницима и публиком су јој донеле радост и нови оптимизам. Зато нам је открила своју нову уметничку тајну:

"У следећој секцији радова желим заједно са публиком да прођем кроз вртове тајни и приче о преобразби свести. То ће бити путовање кроз светове између светова, кроз повезаност и снагу људске свести када је усмерена ка светлу."