Документарац „Од изгнанства до повратка“ – филм о династији, држави и народу

Први кадрови овог документарца снимљени су у Лондону у хотелу „Клериџиз“, пре свега симболичној локацији за овај пројекат, у апартману 212 у ком је престолонаследник рођен 1945. године. Након тога снимање је настављено на разним локацијама у Србији, али и у другим земљама, уз учешће бројних познатих личности, који својим сведочењима говоре причу не само о Карађорђевићима, него и о историји Србије и нашег народа. Филмска екипа наставља рад на пратећој ТВ серији, радног назива „Круна, држава и народ“ која ће покрити све оне детаље и саговорнике који, иако веома занимљиви, нису нашли своје место у филму.

У режији редитеља Лазара Вуковића и његове продукцијске куће „Wolf Entertainment“, „Од изгнанства до повратка” открива бројне тајне краљевске породице, а посебан детаљ је тај што, поред других учесника, управо престолонаследник Александар први пут јавно износи своју животну причу.

Овај филм баца светло на сложену историју и прати узбудљиву и истиниту причу како је краљевска породица Србије, на раскршћу источних и западних утицаја, настојала да очува Круну, служећи народу и отаџбини.

Престолонаслeдник Александар се обратио окупљенима и поручио:

„Незахвално је говорити о себи, о свом животу... Свакако је много тога речено управо у овом филму. Нећу се жалити на тешке, тужне делове мог живота, зато што је свакако било прегршт лепих тренутака, који су надвладали оне ружне. Желим да ова прича буде подсећање да се неке ствари, попут те да једна идеологија у детету од две године види непријатеља, више никад не понове. Да више нико не буде приморан да одраста далеко од отаџбине... Да о њој може само да сања... Оно што је најбитније је други део наслова – повратак. Моја породица и ја смо се вратили у Србију. Карађорђевићи су у својој отаџбини, ту живимо, венчавамо се, рађамо. Са својим народом, тамо где припадамо и где једино можемо бити. Круна је ту да служи Србији и нашим људима. То је оно најважније и то је за мене главна порука овог филма.“

Од рођења у егзилу у Лондону, преко крштења на ком му је кума била покојна Краљица Елизабета II, до проглашења за државног непријатеља са две године, много тога личи на увод холивудског филма, а заправо је истинита животна прича. Документарац прати и друге интригантне приче, као што су „опљачкано злато“, о коме се спекулише дуги низ година, породично наслеђе које је закључано у сефу више деценија, као и конфискацију целокупне приватне имовине краљевске породице.

Поред престолонаследника, у филму говоре бројне јавне личности из Србије и иностранства, министри и други представници политичког живота, академици, новинари, глумци, писци и многи други. Списак не наводимо, јер ће он бити коначан тек након емитовања серије. Филм је ушао и у селекцију Српског филмског фестивала у Чикагу где ће бити приказан у децембру ове године.

На премијери се обратио и редитељ, Лазар Вуковић:

„Од самог почетка овог пројекта, мој циљ није био само да забележим хронологију, већ да откријем човека иза наслеђа, сина, оца, деду, супруга, човека који је кроз изузетне околности пролазио са достојанством, стрпљењем и непоколебљивом посвећеношћу свом народу. Надам се да ће овај филм публици понудити јасније разумевање његове посвећености јединству, служби и наслеђу, као и изузетне личне приче“.

Поред чланова краљевске породице, премијери су присуствовали и епископ новобрдски Иларион, викар патријарха српског Порфирија, амбасадори Краљевине Шпаније г. Хуан Хосе Санс Апарисио, Аргентине г. Освалдо Нарцисо Марсицо, и други представници дипломатског кора, г-ђа Бети Румелиотис, сестрa принцезе Катарине, чланови саветодавних тела Круне, представници државних и културних институција, као и бројни други угледни гости из сфера привреде, уметности, културног и јавног живота Србије.

Радиша Цветковић, заменик директора Југословенске кинотеке, закључио је званични део својим обраћањем:

„Овај филм је тема која припада историји и нашем колективном памћењу. Као насловна институција филмске културе, Југословенска кинотека има посебну одговорност да подржава управо оваква сведочанства и ауторске погледе на прошлост, који говоре и о нашем времену.“