Милићевић: "Српски национални интереси јуче, данас, сутра" се бори против ревизионизма

Милићевић је изјавио да се српски народ већ вековима суочава са историјским ревизионизмом, али да је Србија данас снажна модерна држава која чува истину о себи и свом народу.

"Српски народ је увек био на страни слободе и увек смо плаћали високу цену због тога. Ми смо народ који је устајао против окупатора и никада није водио освајачке ратове. Данас неки покушавају да нам одузму ту истину и да жртву и ослободиоца покажу као агресора, а агресора као жртву", рекао је Милићевић.

Он је указао да ревизионизам значи двоструко страдање, јер се прво страда у ратовима, а затим и када се то страдање пориче.

"Ово је питање идентитета и будућности јер, уколико дозволимо да се ревидира историја, идемо ка духовном поразу и губитку самопоштовања као народ. Зато је ово државно питање које треба да постане део националне стратегије", нагласио је министар.

Милићевић је поручио да ће бити организован низ трибина на којима ће учествовати бројни стручњаци у државама где има највише Срба у расејању да би се на тај начин континуирано, стручно и снажно заштитила истина о српском народу.

"Наши сународници у расејању су на првој линији фронта јер свакодневно носе бреме нетачних наратива и дискриминације. Истина није оружје, али јесте одбрана. Не тражимо сукобе и реваншизам, већ тражимо поштовање истине и памћење за које се наш народ изборио крвљу, знојем и жртвом", рекао је он.

Како је навео, ове године се навршава 30 година од операција Бљесак и Олуја које представљају највеће етничко чишћење у новијој историји Европе.

"Десетине хиљада Срба је протерано, стотине их је убијено, а хиљаде остале без својих домова. То страдање не сме бити заборављено, а још мање сме бити искривљено. Наш одговор није у освети, већ у памћењу и истини. Ово радимо због наших предака, али још више због наших потомака јер је наш задатак да истину оставимо у наслеђе", рекао је Милићевић.

На конференцији су били присутни и чланови тима Дарко Танасковић, Светислав Божић, Драгослав Бокан, Чедомир Антић, као и Бранко Ракић, Драган Симеуновић, Миле Бјелајац и Александар Раковић.

Дарко Танасковић је истакао да ниједна српска влада није на прави начин успоставила однос са Србима у расејању и то је њима увек тешко падало.

"Никада није успостављен један систем односа и организације који би били дугог даха и који би заиста учинили да се Срби ван Србије осећају делом српског народа и делом Србије. Недостајале су идеја и континуитет, а уколико почнемо то да исправљамо овом иницијативом, сматрам да би то била велика ствар", рекао је Танасковић.

Светислав Божић је нагласио да је задатак који је пред тимом веома деликатан и озбиљан, поготово због тога што долази у тренутку који није наклоњен православном свету.

"Уколико не будемо имали државу и народ, али и народ ван ове државе који је део српског света, ми нецхемо имати ни вредне појединце, нити њихова дела. Зато је важно да Србија, њен свет и њен народ, ма где био, осећа светосавску енергију и хиландарски хук и да ван тога не може да нађе веће пријатеље", рекао је Божић, изразивши уверење да овај тим за то има снаге речју, делом и посвећеношћу онима који живе ван матице.

Драгослав Бокан је изјавио да најважнија реч будућности српског народа јесте слога, а да почетак те слоге мора да буде уједињавање Срба из Србије са онима који су у иностранству.

"Њихов одлазак често није био условљен економским мотивима, већ је био резултат грађанског рата који морамо да завршимо, али не тако што ћемо да пружимо руку једни другима и све заборавимо, већ да заједно кренемо да се боримо за јачање нашег идентитета и одбрану нашег суверенитета", рекао је Бокан.

Чедомир Антић је истакао да му је жао што политика усмерена ка Србима ван Србије није трајна ни јасна, али да се нада да ће се то кроз спровођење овог пројекта променити.

Бранко Ракић је истакао да Срби који живе у иностранству имају проблеме када разговарају о Олуји, Сребреници и сличним догађајима јер се сусрећу са људима који се позивају на ауторе који су писали књиге у пропагандну сврху.

"Наши људи су тамо разоружани јер ми немамо тако нешто и нисмо у довољној мери радили на томе", нагласио је Ракић.

Драган Симеуновић је рекао да је народ целина коју чине људи истог идентитета, као и да је идентитет ствар избора који зависи од снаге народа и државе.

"После Другог светског рата су сви хтели да буду Срби јер су знали да су Срби тихи победници рата. Иво Андрић и Меша Селимовић су хтели да буду Срби, иако то нису морали", поручио је Симеуновић.

Миле Бјелајац је нагласио да је важно пронаћи начин да људи који ззиве ван Србије буду добро информисани, јер у срединама у којима ззиве немају добре изворе информација.

"Питање је како дискутовати и како се обраћати људима, јер се не обраћамо само људима који имају високо образовање. Обраћате се и онима који имају техничка знања, али и онима који имају завршену само основну школу, и то је изазов за наш академски тим", рекао је он.

Александар Раковић је рекао да је крајем прошлог века у Србији постојало министарство под именом Министарство за везе са Србима изван Србије и да би требало размотрити поновну употребу тог имена.

"Можда тај назив из прошлости најбоље дефиниссе однос Србије са Србима који су остали ван њених граница", истакао је Раковић.

Током конференције министар Милицхевицх је рекао да ће део тима бити и Славенко Терзић, Александар Растовић и Слободан Деспот.
Манифестација "Српски национални интереси - јуче, данас и сутра" је велико окупљање удружења и бројних организација које окупљају Србе ван Србије, где ће се разговарати о темама које су сфера њиховог интересовања.