Пупинов 170. рођендан: Колико је славни научник био привржен Идвору, о чему је сањао и маштао?

Када је Михало Идворски Пупин посетио Србију, примио га је 19. јуна 1892. краљ Александар Обреновић, а краљев ађутант, генерал Јован Мишковић, тада је записао: "Господин Пупин, Србин из Баната, а сада професор на Колумбији… врло је симпатична личност..."

Пупин је школовање започео у сеоској школи у Идвору, а када је отишао у Америку и постао познат и цењен, никада није заборавио своје родно место. Долазио је у посету мајци, сестрама, родбини и школским друговима кад год је могао (1883, 1884, 1886, 1892, 1902, 1919. и 1921).

У далеком свету, да би свима појаснио одакле је родом, свом имену додао је Идворски. Потписивао се: Михајло Идворски Пупин, а часопис "Популарна наука" на врхунцу његове каријере објавио је илустрацију испод које је писало "Млади Пупин чува говеда у родном Идвору".

Светислав Закић, директор Дома културе "Михајло Пупин", позвао је поштоваоце Пупиновог лика и дела да дођу у Идвор и да кроз разноврсне програме и догађаје прославе ове јубилеје, наглашавајући да се већ дуги низ година у Идвору организују Октобарски сусрети у "Народном дому", који је изграђен средствима Михајла Пупина давне 1935. године.

Аутобиографија "Од пашњака до научењака" настала је готово случајно, из низа чланака који су излазили у једном америчком часопису. Ти чланци су изазвали огромно интересовање, па су издавачи предложили да се уобличе у књигу. Прво издање је постигло невероватан успех у Америци, до 1937. објављено је чак 17 издања, а у Србији је први пут објављено 1929.

Изградња "Народног дома" у Идвору био је Пупинов последњи велики посао; прижељкивао је да то постане школа у којој ће се идворска младеж, па и старији мештани, научити како да побољшају производњу воћа и поврћа. Он је то звао баштованска индустрија. Сањао је да то буде место где ће се људи окупљати… Тражио je да се у порти цркве посаде кедрови, брестови и липе, да се ископа бунар и изгради пумпа како би се цвеће и трава заливало током летњих месеци, распитивао се за жетву и цену хране, предлагао да децу уче како да узгајају грожђе, воће и поврће, и био спреман да плаћа земљиште за башту где би ученици практично вежбали. Распитивао се да ли је вода у општинском бунару здрава и питка.

Градио је "Народни дом" до последњег дана свог живота, бринући о сваком детаљу. Скицу за ову Пупинову задужбину направио је један од најславнијих америчких архитеката, чувени Хенри Хорнбостел (Henry Hornbostel) који је дизајнирао више од 200 зграда, мостова и споменика у Сједињеним Државама. Истог архитекту je Пупин ангажовао двадесетак година раније да пројектује и његову вилу у градићу Норфолк, коју је назвао Mој амерички Идвор.

У Норфолку је имао велико имање са коњима и стоком, силос који је примао око 500 тона зелене хране а запослени (углавном Срби-Херцеговци) су обрађивали земљу.

Једна од многих Пупинових задужбина биo је и Фонд којим је руководило Привредно друштво "Привредник" из Београда. На располагање им је ставио читаву своју имовину у Краљевини СХС, као и деонице у Српско-американској банци у Београду. Део прихода од деоница требало је да се исплаћује његовој родбини по списку који је приложио, а део је наменио издржавању црквено-школске општине у Идвору. Наложио је да се одређена средства дају ученицима пољопривредних школа у Војводини a награде најбољим пољопривредним произвођачима у Краљевини.

С тим у вези намећу се питања: колико смо као друштво и држава далеко од Пупинових снова о Идвору и баштованској индустрији? Да ли деца у Идвору и данас чувају говеда и да ли гледају у звездано небо као што је својевремено радио најпознатији Идворац са својим друговима? Шта ћемо оставити у наслеђе генерацијама које долазе и да ли ћемо их научити да су здрава храна и вода – најважнији стратешки производи на планети?

Руководилац РЦТ "Михајло Пупин" из Панчева, др Драгољуб Цуцић, који је и члан организационог одбора Октобарских сусрета, Идвор 2024. рекао је: "Постоји иницијатива да се у Идвору оснује ученички образовни центар, али све то иде споро… Оног дана када се центар покрене, доћи ће и до реализације Баштованске индустрије. До сада, из више покушаја, нисмо међу надлежнима у институцијама који се баве "баштованством" наишли на заинтересоване да преузму иницијативу у том смеру. Ове године, доделићемо награде и признања ствараоцима и даровитим ученицима Србије: Пупинова медаља, награда "Пријатељ дома", награда Фондације "Михајло Идворски Пупин", почасни грађанин Идвора... Свечаност ће бити завршена полагањем венца на споменик Михајлу Пупину."

И док је пољопривреда у Србији деценијама запостављена, о америчком сељаку, крављем момку – каубоју, створен је херојски мит на коме је зарађивала и прехрамбена, али и модна и холивудска филмска индустрија.

Пупин је годинама, пре неко што је уписао Колумбију, радио на фармама широм Америке и тако се издржавао. Ту је из прве руке видео како се од пољопривреде и сточарства лепо живи.

Професор др Драгољуб Мартиновић се из Београда доселио у Идвор због "везаности" за Пупина, аутор је неколико књига о њему, он каже: "Идејни пројект Баштованска индустрија продукт је Пупинове бриге за завичај. Његов текст објављен у листу "Привредник" (бр. нов-дец 1933.) најбоље осликава замисао да Идворци почну да стичу свеж новац бавећи се повртарстом и воћарством, а актуелан је и данас, 90 година након објаве. Нажалост, овде само једна породица гаји паприке, једна вредна жена носи целер и мирођију ресторанима у Београд, неколико породица гаји лук, док три породице гаје лубенице. Воће се гаји само у двориштима за сопствене потребе, док један Идворац има плантажу лешника."

Наш саговорник истиче да би Пупин био тужан када би могао да види колики је данас број становника Идвора, скоро преполовљен, а број ученика у школи десеткован.

Тренд је, нажалост, не само српски, балкански, европски… и може се зауставити једино визионарском и мудром политиком и планом.