Видовдан окупио Србе у Паризу - у заједништву је снага

На Видовдан, у саборној цркви Светог Саве у Паризу, одржана је прва свечана Видовданска академија у организацији Епархије западноевропске. Благослов за ову манифестацију дао је владика париски и западноевропски Јустин, чијим доласком је ова епархија постала врло динамична и богата садржајем.

На овај велики празник српска заједница у француској престоници се по први пут окупила заједно у црквеној сали Светог Саве – сви и представници цркве, државе, школе, савеза, српских удружења, управо онако како доликује овом великом празнику.

„Главна порука са овог Видовдана је била снажна и јасна! Српски народ је мали (народ) у породици европских народа, али поносан и пркосан, који чува своју историју, наслеђе и културу, а самим тим свој идентитет и право на постојање. Срби су широке и гостољубиве словенске душе и отвореног срца у своје народно биће прихватили и културне тековине других европских народа богатећи себе и своје наслеђе. За Србе, Косово и Метохија није, нити ће икада бити, само део територије или парче земље коју сељак са муком и у зноју обрађује, за Србе је Косово и Метохија корен, срце и душа народног бића, поприште где се брани и српска, али и европска култура. Косово и Метохија је свето место где су Свети кнез Лазар и мученици косовски предали у аманет својим наследницима истину о Косовском завету да је носе и чувају у својим генима и срцу сведочећи и другима пут ка небеском царству Христовом“, истакнуто је у Епархији западноевропској.

„Ова порука одјекнула је кроз срца свих присутних, подсетивши их на значај заједништва и очувања културног наслеђа и неговања културе сећања и незаборављања, јер докле год памтимо дотле постојимо и живимо“, наглашено је у Паризу.

Владика Јустин је у својој беседи подвукао да су Јевреји своју државу повратили после 2000 година. Пресудан је био поздрав „Догодине у Јерусалиму“ и да би и за нас поздрав „Догодине у Призрену“ био наш циљ очувања и повратка на Косово и Метохију. Он је додао да тај поздрав јачи од свих политичких и дипломатских акција.

По еписковој беседи салом су се смењивали дивни стихови познатих српских песника Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Милутина Бојића, Петра Петровића Његова, као и Марка Матића, идејног креатора овога програма, допуњен уз дивно појање чланова Епархијског хора Свети Симеон Мироточиви као и разне музичке инструменте, који су употпунили програм и присутне оставили без даха.

Епископ Јустин се на крају захвалио свим уваженим гостима, а посебно учесницима програма академије: идејном креатору и приређивачу програма академије Марку Матићу, Епархијском хору Светог Симеона Мироточивог и диригенту Марији Ракићевић, Оркестру културно-уметничког друштва Извор и рецитаторима: Викторији Стефановић, Јовани Миленковић, Давиду Пајовићу, Милану Величковићу, Јовану Павловићу, Петри Алексић, Марку Матићу и Николи Стојановићу. Богат духовни програм употпунио је овај велики празник који је имао за циљ споји све присутне и да се пошаље снажан дух заједништва из француске престонице.

Својим присуством вече су увеличали прва дама Србије, Тамара Вучић, амбасадорка Србије у Паризу, Ана Хрустановић , амбасадорка Босне и Херцеговине, Бојана Кондић-Панић, пуковник Дејан Милосављевић, изасланик Министарства одбране Републике Србије у Француској, Александра Поповић, отправник послова при сталној делегацији Србије у УНЕСКО-у, Директорка Српског културног центра, Натали Бељански, координатор српских допунских школа у Француској, Италији, Словенији и на Малти, Марија Праизовић, председник Савеза Срба Француске, Давид Јаковљевић, и председник Савеза фолклора Француске, Бојан Стефановић, као и представници културно-уметничких друштава: Бисери, Младост, Оро и Извор.

петак, 27. децембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње