Мајски сусрети писаца дијаспоре могу да почну

У интервјуу за ГЛАС ПЕШТЕ, песник и председник удружења "Седмица", Александар Јовановић, каже да овај вид окупљања пре свега види као сусрете пријатеља и сарадника на истом послу, у истој мисији очувања матерњег језика и писма. То је прилика, истиче он, за упознавање са новим људима, за још боља умрежавања, да се чује шта има ново, пре свега у области књижевности, у крајевима из којих долазе учесници сусрета, као и у нашој матици.

 Ближе се нови Мајски сусрети српских писаца дијаспоре. Kако теку припреме и какав је програм предвиђен за учеснике и госте ове традиционалне манифестације?

"Припреме су у завршној вази. Обезбедили смо смештај за учеснике који долазе из далека. Још нам остаје само да поделимо задужења између нас што се тиче логистике пре свега – дочека гостију који пристижу тога дана, неки и неколико дана раније. Наравно, треба све организовати да и тога дана, када је централна манифестација, све тече тако да нам се гости пре свега осећају добродошли и да неко о њима брине – као код сваког доброг домаћина.

И ове године ће Мајски сусрети трајати три дана. Првог дана, у петак 10. маја, предвиђено је свечано отварање у 18 часова. После отварања имаћемо промоцију романа "Три хлеба насушна", аутора Славице Мастикосе.

Другог дана предвиђено је одржавање Округлог стола на тему ,,Програмирање сајта библиотеке- базе за похрањивање, претраживање и организовања промотивних активности", са циљем подршке реализацији пројекта ,,Оснивање библиотеке српске дијаспоре са седиштем у Београду", у  организацији Удружења , "Фонд дијаспора за матицу", који је подржан од стране Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије. После тога, од 18 часова, у суботу 11. маја, одржаће се централна манифестација Мајских сусрета – Мајска песничка ноћ у којој ће нам се представити сви гости. И на крају традиционално такмичење за награду Орфеј (златни, сребрни и бронзани), за најбољу необјављену песму.

Трећег дана, у недељу 12. маја, у оквиру формата ,,У Седмици у 7 " имаћемо књижевно поподне са Јасенком Лаловић и промоцију њених романа. Овим догађајем завршићемо овогодишње Мајске сусрете писаца дијаспоре у Франкфурту.

 Kако данас видите циљеве и целокупну мисију овог вида окупљања и дружења?

"Видим пре свега као сусрете пријатеља и сарадника на истом послу, истој мисији очувања матерњег језика и писма. Прилику да се упознамо са новим људима, умрежимо још боље, чујемо шта има ново у области књижевности (пре свега) у крајевима из којих нам долазе гости и у нашој матици. Наравно да и тај такмичарски део на крају има своју драж и сваке године се очекује са посебним усхићењем код свих присутних. Добити награду од својих колега (тачније, жирија који чине увек неки од гостију) је итекако значајно свим досадашњим добитницима и они то са поносом истичу.

Оно што ја видим као крајњи циљ је заинтересовати млађе за овакве садржаје и осигурати да овај пламен и ватру коју је неко пре 30 година овде запалио, одржавају наши наследници у "Седмици”. Да се глагоља још дуго у Франкфурту. Да се чује, говори и пише на српском језику. Јер ако тога не буде, сви остали садржаји и догађања неће бити могућа – ни вера, ни фолклор, ни обичаји."

 Удружење писаца "Седмица" у Франкфурту је већ дуги низ година несумњиво најугледнија српска књижевна организација, не само у Немачкој, већ и у читавој нашој дијаспори. На који начин то постижете?

"Пре свега огромним ентузијазмом својих чланова, временом које они издвајају, радом, неретко и својим новцем. Мора се горети том ватром. Морате страсно волети поезију – рецимо.

Мора се бити искрено заљубљен у језик и писмо. У књижевност генерално. И бити спреман на рад који није плаћен зарад неког вишег циља. Наравно да и чланови "Седмице" налазе и добијају некакве видове користи самим чланством. Тај однос мора бити на обострану корист, иначе би било немогуће да једно овакво Удружење постоји толике године. Иако, морам да признам , све је мање оних који су на такву жртву спремни.

 "Мајски сусрети" нису једина манифестација коју "Седмица" организује током године. Kоје од осталих програма сматрате посебно значајним?

"Верујте ми да не правим разлику – мени лично је све пођеднако значајно. Без обзира да ли се ради о појединачној промоцији књиге неке од наших чланова, о гостовању неког познатог и признатог аутора из матице, Мајским сусретима или приредби за децу ,,Ала је леп овај свет", коју традиционално већ 18 година организујемо једном годишње за децу. Пођеднако је важно нудити деци квалитетне садржаје – можда чак и важније него одраслима, јер ако њих не научимо док су мали да је значајно и добро читати, лепо говорити, рецитовати – нема будућности ни за "Седмицу", ни за нас као народ на овим просторима. Трудимо се да публици омогућимо квалитетне садржаје, да нас по томе препознају. Надам се да у томе и успевамо."

 Пратиоци интернета широм света примећују да у Вашој организацији, у Фракфурту често гостују познати српски уметници и да су њихови наступи при том масовно посећени. Kако успевате да приликом таквих подухвата помирите квалитет програма и комерцијалне ефекте, који су такође важни?

"То је неки мој мото, да желим да пројекти и манифестације које организујем буду синоним за квалитет. Дуго година сам подизао лествицу и не желим да идем испод неког нивоа који сам већ достигао. То је био дуг процес – пре свега наћи публику за све те садржаје, едуковати (колико год то сада звучи нескромно и препотентно) публику и показати да нису само лаки садржаји нешто што је исплативо у комерцијалном смислу. Публика је ту, ако смем да кажем, посвећеност и огромну љубав препознала и узвраћа ми посетом. Они су буквално захвални за садржаје које им нудим (ту пре свега мислим на позориште ), а ја њима захвалан на посети. Та љубав између публике и мене је обострана, зато и траје толико дуго. Ево, већ пуних 12 година."

 Приликом досадашњих Мајских сусрета српских писаца дијаспоре имали смо прилике да Вас упознамо као веома квалитетног књижевног ствараоца. Kолико сте књига до сада објавили и за коју од њих сматрате да је дала посебан печат Вашој уметничкој каријери?

"Објавио сам до сада четири књиге на српском језику и за српске издаваче и један превод на немачки, за немачког издавача. Иако пишем и прозу, себе сматрам првенствено песником. Песником по вокацији. Песником по начину живљења, размишљања и деловања. Има песама за које понекад не могу да верујем да сам их ја писао. И питам се, ко је то говорио и писао из мене. А опет, најдража ми је књига прозних текстова ,,Моји пријатељи песници", у којој сам ваљда објаснио колико је лепо бити песник и какав утицај су на мене као човека и мене као песника оставили сусрети са њима. Иако ми то није била замисао када сам писао ту књигу, мислим да сам и себи и другима објаснио ко сам. Много волим ту књигу."

 Одакле најчешће црпите надахнуће у новијој фази свог књижевног рада?

"Веровали или не, ја нисам неко ко пише стално. То се догађа више у фазама. Тренутно ми је главна преокупација да, ако могу, унапредим рад удружења које ми је поверено на управљање пре нешто више од годину дана. То изискује много времена и рада на гомили ствари које су све, само не креативно писање. Надам се да ћу у томе успети и можда оставити неки препознатљив печат. Писање ће опет сигурно доћи, у то не сумњам. Kада ће га бити учесталије, не знам и не оптерећујем се тиме."

 Kолико је већинско, немачко окружење заинтересовано и да ли је у могућности да се упозна са стваралаштвом тамошњих српских писаца?

"Живимо у потпуно сулудом времену, историјском тренутку. Мислим да су избомбардовани неким садржајима који су плитки и неквалитетни. Да немају ни времена, ни воље ни стрпљења за такве ствари. Поготово ако још пишемо, а пишемо и за мене је то потпуно нормално, родољубиву поезију, рецимо. Њима је то пасе. И још ако сте "политички некоректни" у својим текстовима, као ја на пример, то не интересује овде никога. Тешко је њима да осете словенску танану душу. Не генерализујем ствари, сигурно има и оних које то занима, али их је јако мало . У стању су да изразе искрено дивљење када чују да неко пише и објављује књиге а да од тога не живи и то је све. Без неког удубљавања у оно ШТА пишете. "Седмица" је много пута у прошлости успостављала контакте са сродним немачким удружењима, али се та сарадња није дуго одржала. Узмите све ово ипак са резервом. Можда ја само нисам упознао праве људе. То је, на крају крајева, моје лично мишљење и искуство за ових двадесет и нешто година живота овде и бављења књижевношћу, пре свега."

 Kако видите себе као књижевног ствараоца у наредном периоду?

"Ако ми време и обавезе дозволе, волео бих да завршим роман који сам почео одавно да пишем. Мислим да  бих тиме заокружио свој рад као писац – ако себе могу тако да назовем. Имао бих тада објављене песме, приче и роман. И својој деци и своме роду – да то оставим – доста", каже Јовановић.