Књижевно вече Славомира Гвозденовића и Мирослава Алексића

Пред препуном салом Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат (Музеј књиге и путовања, Музеј српске књижевности) одржано је књижевно вече чланова Адлигата Славомира Гвозденовића из Темишвара и Мирослава Алексића из Новог Сада, двојице песника добитника Драинчеве награде. Председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић уручио је овом приликом награду УКС-а „Симо Матавуљ" Славомиру Гвозденовићу.

О песницима је позитиван критички став изнео књижевник Гојко Божовић, а догађај је музиком украсила Милица Миловић, диригент црквеног хора „Острог".

Присутне је поздравио председник Савеза Срба у Румунији Огњен Крстић и изјавио дивљење пројектима и музејима Удружења Адлигат.

Председник Адлигата Виктор Лазић је истакао да су двојица чланова Адлигата чија поезија је представљена подржали Адлигат од самог оснивања, да се у Музеју српске књижевности већ налази легат Славомира Гвозденовића, а да је Мирослав Алексић био један од кључних стручних саветника у периоду оснивања Адлигата.

Велико интересовање публике и препуна Свечана сала Удружења Адлигат синоћ је сведочила о томе да је интересовање за поезију и даље велико и искрено.

Славомир Гвозденовић (Белобрешка, Румунија, 1953) дипломирао српски језик и југословенску књижевност на Универзитету у Букурешту, докторирао са темом „Језик и стил у поезији Васка Попе". Члан је Удружења Адлигат, Савеза писаца Румуније и почасни члан Удружења књижевника Србије. Суоснивач је Вукове задужбине и члан сарадник матице српске. Оснивач је подружнице УКС у Темишвару и један је од покретача Лиге српско-румунског пријатељства у Букурешту и Темишвару и то у време санкција Југославији. Један је од оснивача Савеза Срба у Румунији, чији је председник био 2004-2012. године и више српских културних институција у Темишвару и на просторима румунског Баната. Био је представник Срба у парламенту Румуније, члан Савета дијаспоре при Влади СР Југославије. Изабран је за првог председника Скупштине дијаспоре и Срба у Региону. Живи и ради у Темишвару. Главни је уредник часописа „Књижевни живот". Предаје српску књижевност на Западном универзитету у Темишвару.

Објавио је 30 књига. Приредио је десетак антологија српске књижевности. Заступљен је у више десетина српских, румунских и европских антологија, као и у српским уџбеницима. Поред многобројних књижевних награда добио је и Националну награду „Слободан Јовановић" за друштвену и политичку ангажованост од Владе Републике Србије.

Мирослав Алексић рођен (Врбас, 1960) Дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Био је секретар Фестивала југословенске  поезије младих и управник Народне библиотеке „Данило Киш" у Врбасу.  Три године је обављао послове програмског директора Међународног сајма књига у Новом Саду. Уредник је трибине Савремени човек и савремени свет у Матици српској. Обавља послове помоћника управника Библиотеке Матице српске. Члан је Удружења Адлигат, Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и један је од оснивача Друштва новосадских књижевника. Био је учесник Оснивачке скупштине Удружења књижевника Републике Српске.

Поезија му је превођена на руски, енглески, словачки, румунски, мађарски, италијански, бугарски, македонски и русински језик. Песме су му  заступљене у педесетак антологија и избора поезије у Србији и иностранству. Добитник је више престижних награда, као и Вукове награде Културно просветне заједнице Србије за 2023. годину за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и на свесрпском културном простору.

четвртак, 04. јул 2024.
21° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару